Или неухрањени или гојазни

Грађани Србије су потхрањени, јер купују намирнице које не задовољавају нутриционистичке стандарде, или су гојазни јер се хране пецивима и брзом храном, кажу нутриционисти. По потрошњи основних животних намирница попут меса и млека заостајемо за развијеним државама, а није нас заобишла ниједна од карактеристика сиромашних земаља – један Србин годишње поједе више од стотину килограма хлеба, што је готово три пута више од просечног Европљанина. Код нас се у току целе године поједе између пет и седам килограма рибе по чему смо међу последњима на Старом континенту. У прилог нездравом животу иде и застрашујући податак да смо по броју пушача на другом месту у Европи. Само за један дан у нашој земљи попуши се више од 70 милиона цигарета.

Иако више од половине зараде наши суграђани дају за храну, далеко смо испод европског просека. Потрошња меса у нашој земљи по становнику је нешто виша од 40 килограма, а у Европској унији је око 86 килограма. Слична је ситуација и када је реч о другим основним животним намирницама. За годину дана овдашњи потрошач конзумира просечно 87 литара млека, док је на западу потрошња ове намирнице по становнику већа од 130 литара. Воћа поједемо чак пет пута мање од других становника Европе који годишње троше и до 300 килограма.

– Није реч о томе да наши суграђани не желе да се хране на одговарајући начин, са потребним количинама меса, млека, воћа и поврћа. Задовољавање глади јелима од теста карактеристика је сиромашних земаља, а малу потрошњу меса и млека диктирају финансијске могућности наших суграђана – каже Ана Тодоровић, нутрициониста београдског Дома здравља „Савски венац”.

Упркос томе, у готово свим трговинама месо је један од најпродаванијих производа. Према подацима којима располажу трговци, месо, воће, поврће и хлеб у врху су листе најпродаванијих артикала. Свињетина, јунетина и пилетина, али и банане и брескве, били су најтраженији у последњих месец дана. У свим великим трговинским ланцима у корпама купаца најчешће се нађу само основне животне намирнице. Иако се од почетка кризе смањила продаја свега сем основних животних намирница, занимљиво је да су се у врху списка у „Темпу” нашли ЛЦД телевизори и монтажни базени.

Да ли је разлог за то акцијска цена, сезона или нешто треће? Према подацима званичне статистике, промет у малопродајама је у односу на прошлу годину умањен за око 15 одсто, а приметне су и промене у навикама потрошача.

(/slika2)– Купци све више пажње обраћају на акцијска снижења. Осим тога, све чешће се одлучују и за приватне робне марке, будући да су такви производи и до 40 одсто јефтинији од оних са линија познатих произвођача – кажу у „Делта максију”.

Драган Филиповић, директор „Делта макси групе“ каже да се потрошачи због кризе све ређе опредељују за скупље, увозне артикле. Њихова рачуница показује да су купци пронашли други модел снабдевања – више артикала (углавном приватне робне марке) за исти рачун.

У „Суперверу” кажу да је за разлику од прехрамбених производа које потрошачи свакодневно купују, продаја техничке робе незнатно опала. У грчком трговинском ланцу просечан рачун је протеклих дана износио око 1.000 динара.

– Рачуни нису увек исти. У току викенда се знатно увећавају јер људи тада имају више времена које могу да издвоје за куповину. То нарочито важи за хипермаркете, пошто се најчешће налазе ван центра града и потрошачима у току радне недеље треба више времена да дођу до њих – кажу трговци.

Просечна нето зарада у Србији у јуну је износила око 32.000 динара, а просечно домаћинство трошило је прошле године у просеку око 40.100 динара месечно од чега је готово половина одлазила на храну. А да просечна потрошачка корпа коју нам нуди званична статистика није довољна и да је далеко од реалних потреба, знају и велики трговци. Неки од њих праве своје потрошачке корпе и на овај начин прате кретање куповне моћи и прилагођавају се потребама потрошача.

– Имамо своју потрошачку корпу, која је свеобухватнија и може да задовољи дневне потребе купаца у односу на корпу Министарства трговине и услуга, у коју стаје свега неколико основних производа – кажу у „Суперверу”.

Стефан Деспотовић - Јелица Антељ

-------------------------------------------------------

О исхрани брину кад посте или кад држе дијету

Истраживање агенције ГФК о навикама у исхрани, које се код нас спроводи на сваке две године, показује да о ономе шта једу грађани Србије углавном воде рачуна само када посте или држе дијете. Иначе, 12 одсто становништва, према последњим подацима, примењује неки од ових посебних начина исхране. Од тога највише испитаника поштује верски пост, а остали здравствене или дијете за губљење килограма.

Ова агенција је дошла и до сазнања да здрав начин живота, ипак, постаје актуелан код наших грађана. Тако је четвртина испитаника потврдила да је у последњих годину дана почела да конзумира мање масну храну, а више воћа, поврћа и течности.

Има и лоших навика, а то су веће конзумирање кафе и слаткиша, као и мање регуларни оброци.