Српски ТНТ

Стрипови су одувек имали запажено место у нашем друштву. Како су се тридесетих година прошлог века појавили у „Политици” – донели су проблеме! Неки чланови краљевске породице препознали су се у сликовитој причи о Микију Маусу па је државни цензор – да не би пукла брука о „преотимању престола” – хитро забранио објављивање Дизнијевог цртаног „каиша”. Мајка ми каже да се у Београду већ тада знало да је стрип нешто што може да дестабилизује политички поредак! Ове зле слутње потврдиле су се и касније, у време комунистичке владавине, када су и тадашњи „црвени” руководиоци – суочени са сопственим ликом и делом у серијама о ленштини и шепртљи Паји Патку, заводљивој и трошаџијској Пати, сестрићима Раји, Гаји и Влаји и грамзивом ујка-Баји – заустављали машине у ротацији наше куће. Чуди ме да властодршци деведесетих нису укинули епизоде о браћи Далтонима: па они су били њихова слика и прилика! Ваљда су „револвераши” у југословенском државном врху већ толико били заузети сопственом пуцачином и пљачком земље да нису ни стигли да читају било шта осим војних топографских мапа. Ко је тад, кад је најлепше, уопште марио за „девету уметност”!

Како сам промолио главу на овај свет, био сам дакле суочен с чињеницом да је „укоричена појава” коју кријем иза веш-машине у купатилу нешто назадно, штетно, потенцијално врло опасно и узнемирујуће у сваком смислу и да је треба у широком луку заобилазити. Пре него што пођем у ве-це родитељи су ми гурали у руке „Ану Карењину”: „Узми ово, сине, да не заглупиш. Баци онај шунд!” Док вода жубори, ја бих отварао „Ану”, а преко ње „пеглао”Модести Блејз. Обожавао сам је! Вечито млада, посебним вештинама, без употребе силе, приводила је одбегле осумњичене руци правде, што се не може рећи за наше агенте и агентице који као да непрестано траже иглу у пласту сена.Плус, за разлику од Карењине, Модести није никог гушила, нити имала суицидне идеје!

Толстојев роман ипак је, некако, и сам дошао на ред: моја генерација је последња која је, бар у тоалету, поштовала реч родитеља. Уз Флаша Гордона, Изногуда, Загора Те-Неја и његовог Чика, Команданта Марка, Блека Стену, Ани Четири Пиштоља и, као посластицу, дружину Алана Форда стигао сам да прочитам и више одобавезне школске лектире што се за моју децу не може рећи. Они у одају у коју и цар иде пешке не носе ни књиге, ни стрипове, већ мобилни и евентуално МП3 плејер...

Сад испред тоалета ја вребам са драгоценом свешчицом о тајној њујоршкој ТНТ групацији и као шверцер нудим „добру робу”: „Обрати пажњу, сине, на невероватну сличност ране америчке мафије и овдашње лажне елите и појединих утицајних личности...”

И успео сам! Чујем одушевљење из купатила: „Хало, Бинг, имам једну јахтицу за тебе! Цијена ситница... Па, ћале, ови су исти! Српски ТНТ! Ха-ха...”, смеје се дете док пушта воду на актуелну економску ситуацију. За Ану Карењину једва и да је чуо. Сека му пред писмени задатак помогла интернетсижеом о тој „ликуши, жешће доброј риби, удатој за маторца који ју је сморио само тако па се на првој журези зацопала у кул фрајера и почела да фура с њим што је директно одвело у бедак па се рокнула, а њен шваца завршио на фронту, и све то, брате, на хиљаду страна...”

Видим да сам ниско пао у очима наследника. Сачекујем, стражарим, обигравам око ве-цеа. Уз свеске о групи ТНТ умувам и покоју књижицу. За почетак сам им увалио Камијевог „Странца”, Кафкин „Процес”, Орвелову „Животињску фарму”, а договорили смо се и да од четвртка до недеље висимо у СКЦ-у, на Седмом међународном салону стрипа. Ћера хоће да проучи савремене технике 300 младих цртача из 27 земаља. Можда неко дело из лектире и сама преточи у „табле”. Тврди, тако ће се у школи више читати! Подржао сам је, идеја јој је феноменална. Изгледа да ни професорка српског нема ништа против, а „ликовњак” се – начисто одушевио!

Дарко Калезић