Сага о антихероју

"Амерички гангстер" врхунског редитељског занатлије Ридлија Скота филм је епског трајања (157 минута), додуше, за сат дужи од могућих узора у крими-класицима из тридесетих и четрдесетих година 20. века са потписима, рецимо, Дејвида Лина и Мајкла Кертиса, али и краћи од Кополиног "Кума", Де Палминог "Лица са ожиљком", Скорсезеовог "Казина" и "Двоструке игре" или Леонеовог "Било једном у Америци", чијем корпусу евидентно припада.

Са "линовским" осећајем за епику и "кертисовским" смислом за поштовање жанра, Ридлију Скоту је пошло за руком да с лакоћом изнедри моћан гангстерски филм аутентичне атмосфере који се мирне душе може придружити наведеним насловима. "Амерички гангстер" попут многих других сличних филмова из богате историје покретних слика у САД, приказује криминал као један од могућих америчких начина предузетништва. Амерички сан најбрже је оствариван кроз организовани криминал, у почетку Италијана, Ираца и Јевреја који су у Америку стизали почетком 20. века, а нешто касније и Кубанаца који су такође стварали своја мала криминално-пословна царства.

Скотов филм је конципиран као коначни гангстерски филм, сага о њујоршком антихероју, о успону и паду аутентичног америчког предузетника. Од многих претходних, на сличну тему има и додатну предност, оличену у чињеници да је реч о истинитој причи и стварним (још увек живим) личностима и догађајима у светлу спознаје да историја криминала у САД бележи и постојање Афроамериканаца међу врхунским крими-босовима.

А шармантни и виспрени Френк Лукас, харлемски наркобос с краја шездесетих и почетка седамдесетих година, у време Никсонове владавине и вијетнамског рата, свакако је био један од њих. Многи тврде - најуспешнији и најоригиналнији икад. Јер, Лукас је по свему више личио на белог пословног човека из Вол стрита него на црног мафијаша из Харлема. Некадашњи возач и телохранитељ моћног "Бампија" Џонсона, после шефове смрти спровео је у праксу економске императиве свог претходника. Његова "пословна експанзија" је довела до тога да су и најмоћније италијанске мафијашке породице постале његови службеници. Јер, Лукас се попео на врх тако што је у пословима са хероином избацио све посреднике, организовао директну куповину са плантажа у Вијетнаму и транспорт у металним ковчезима са телима погинулих америчких војника (!). Лично је бринуо о свом "производу", роба је на тржиште стизала готово посве чиста а по знатно нижој цени. Дискретни и за многе "невидљиви" харлемски гангстер са протестантским пословним имиџом а италокатоличком организацијом рада, направио је бум усвојивши и стратегију брендирања производа. Свој производ у дизајнираним пакетићима брендирао је као "Blue Magic" (Плава магија) и стриктно водио рачуна о "гаранцији квалитета"...

Радња Скотовог филма се смислено и уравнотежено "врти" око два главна јунака на супротним странама закона - хероја и антихероја. Један је Френк Лукас (Дензел Вашингтон), а други је Ричи Робертс (Расел Кроу), окорели и непоткупљиви полицајац који игра по сопственим правилима уз познавање закона улице. Иако на супротним странама закона, Робертс и Лукас имају нешто заједничко, част и понос које преносе на своје послове. Ридли Скот педантно испреплетава њихове судбине, успут одашиљући критичке жаоке на рачун политичког, војног и полицијског естаблишмента Никсонове ере у којој је цветала корупција. Добро темпирано доводи до сукоба из којег само један од јунака излази као победник.

Дензел Вашингтон као мафијаш и Расел Кроу као бескомпромисни детектив у борби против наркотика (игра још стотинак глумаца), чине снажну осовину Скотовог не претерано оригиналног епског дела, али зато чврсто постављеног амалгама готово свих гангстерских филмова о успону и паду мафијашког боса. Препорука за гледање.