Русија на потезу

ПРЕДСЕДНИК САД БАРАК ОБАМА донео је несумњиво храбру и паметну одлуку да обустави изградњу антиракетног „штита” на територији Пољске и Чешке. Не само што је тиме председник САД ојачао америчку преговарачку позицију у стратешким нуклеарним преговорима са Русијом, већ је и умирио оне савезнике у НАТО-у који су од почетка имали скептичан однос према „рату звезда” на тлу Европе. Обама, који овим потезом испуњава и предизборна обећања, сада је пребацио лоптицу Русима на њихов терен, па Москва мора добро да размисли како ће одговорити на овај корак Вашингтона. А одлука Беле куће јесте нешто што је добро и што се мора поздравити. Наравно, она није донета исхитрено, јер и у Вашингтону је било стручњака који су од првих најава инсталирања програма СДИ у Европи критиковали ту идеју. Тако је амерички адмирал Јуџин Керол, некадашњи директор америчких операција на Блиском истоку и у Европи, још 2001. године изјавио за британски лист „Гардијан” како „опасност од отпадничких држава не постоји, да би цена противракетне одбране била огромна, и да нико неће напасти САД када зна да би у том случају био претворен у прах и пепео”.

Но, државна секретарка САД Хилари Клинтон пожурила је да одмах после изјаве председника Обаме објасни како ће САД ипак распоредити јачи и ефикаснији противракетни „штит” на ратним бродовима Шесте флоте у Медитерану. Ту има и војне и географске логике, јер Иран са својим пројектилима средњег домета „шахаб” и нуклеарним програмом представља одређену „непознаницу”. Наиме, Техеран ради на пројекту бојеве главе, тежине од 450 до 900 кг за ракету „шахаб”. А нико паметан не пројектује класичну бојеву главу тежине само 900 кг и још да је смешта на ракету средњег домета. Такав пројекат се ради само за нуклеарну бојеву главу.

Вероватно ће Американци за почетак распоредити у водама источног Медитерана неколико ратних бродова опремљених поморским балистичким одбрамбеним системом „иџис”, који је пре три године успешно тестиран у пресретању балистичких ракета на мору у крајњој фази путање, односно последњих неколико секунди након фазе средњег дела путање. Америчке савезнике у Европи, а још више Израелце, радује и податак да систем „иџис” може да пресреће и пројектиле кратког и средњег домета у фазама подизања и спуштања током средње фазе путање бојеве главе. То значи да би у случају било каквог лансирања иранску ракету у почетној фази прво детектовао амерички сателит, па информацију пренео на сензоре и радаре на ратним бродовима у оквиру фреквентног система Х. Како се бојева нуклеарна глава креће брзином од неких 28.000 км на час на средњем делу путање пројектила ИЦБМ, то у конкретном случају лансирања иранских ракета значи да ономе који жели да уништи ту бојеву главу и не преостаје пуно времена. Дакле, да би скратили време за одлуку и противмере Американци сада свој антиракетни „штит” примичу ближе Ирану. Додуше, то су могли и у старту пројекта да ураде, али тада вероватно не би било „дила” са Москвом.

Можда ће одлука Вашингтона изазвати и одређена колебања унутар нових чланица НАТО-а, посебно код Пољака и Чеха где су још свежа сећања на „хладни рат”, али Вашингтон ће то вероватно брзо санирати кроз нове специјалне билатералне војне аранжмане са свима онима који се буду осетили „изигранима”, или „изданима”. Но, за НАТО је одлука Вашингтона дошла ипак у правом тренутку, јер се Русији сада може понудити нова фаза сарадње кроз заједничку противракетну одбрану, али и кроз веће ангажовање Русије у обезбеђивању транспорта НАТО трупа и материјала преко руске територије до Авганистана.

НЕМАЧКА И САД ОСУДИЛЕ СУ ИЗЈАВУ иранског председника Махмуда Ахмадинежада у којој је опет негирао холокауст учињен над Јеврејима у Другом светском рату. Посебно су оштро на изјаву из Техерана реаговали Немци, јер је холокауст централни део новије немачке историје и јеврејског идентитета. Заправо, Немци и Јевреји у целом свету холокаустом су међусобно и нераскидиво повезани. Оваквим изјавама Техеран се додатно изолује и, заправо, уопште и није јасно чему такве изјаве иранског председника. Шта Иран таквим изјавама добија?

ДРЖАВНИЦИ ОНИХ ДРЖАВА КОЈЕ СУ ПРИЗНАЛЕ КОСОВО можда би требало да погледају једну недавну ТВ емисију у којој је гостовао господин Хашим Тачи. Окружен младим Србима и Ромима са Косова, господин Тачи је покушавао да их увери да за све на Косову има посла и живота. На питање једног младог Рома када ће у његовом селу бити поправљена канализација, јер је садашњи промер цеви мали, господин Тачи је с очаравајућим смешком одговорио „да тај промер канализационих цеви зависи од тога којом ће се брзином Роми из тог села укључити у политички живот државе Косово”.

Несумњиво, нови критеријуми за нове државе. Са новом канализацијом...