Rusija na potezu

PREDSEDNIK SAD BARAK OBAMA doneo je nesumnjivo hrabru i pametnu odluku da obustavi izgradnju antiraketnog „štita” na teritoriji Poljske i Češke. Ne samo što je time predsednik SAD ojačao američku pregovaračku poziciju u strateškim nuklearnim pregovorima sa Rusijom, već je i umirio one saveznike u NATO-u koji su od početka imali skeptičan odnos prema „ratu zvezda” na tlu Evrope. Obama, koji ovim potezom ispunjava i predizborna obećanja, sada je prebacio lopticu Rusima na njihov teren, pa Moskva mora dobro da razmisli kako će odgovoriti na ovaj korak Vašingtona. A odluka Bele kuće jeste nešto što je dobro i što se mora pozdraviti. Naravno, ona nije doneta ishitreno, jer i u Vašingtonu je bilo stručnjaka koji su od prvih najava instaliranja programa SDI u Evropi kritikovali tu ideju. Tako je američki admiral Judžin Kerol, nekadašnji direktor američkih operacija na Bliskom istoku i u Evropi, još 2001. godine izjavio za britanski list „Gardijan” kako „opasnost od otpadničkih država ne postoji, da bi cena protivraketne odbrane bila ogromna, i da niko neće napasti SAD kada zna da bi u tom slučaju bio pretvoren u prah i pepeo”.

No, državna sekretarka SAD Hilari Klinton požurila je da odmah posle izjave predsednika Obame objasni kako će SAD ipak rasporediti jači i efikasniji protivraketni „štit” na ratnim brodovima Šeste flote u Mediteranu. Tu ima i vojne i geografske logike, jer Iran sa svojim projektilima srednjeg dometa „šahab” i nuklearnim programom predstavlja određenu „nepoznanicu”. Naime, Teheran radi na projektu bojeve glave, težine od 450 do 900 kg za raketu „šahab”. A niko pametan ne projektuje klasičnu bojevu glavu težine samo 900 kg i još da je smešta na raketu srednjeg dometa. Takav projekat se radi samo za nuklearnu bojevu glavu.

Verovatno će Amerikanci za početak rasporediti u vodama istočnog Mediterana nekoliko ratnih brodova opremljenih pomorskim balističkim odbrambenim sistemom „idžis”, koji je pre tri godine uspešno testiran u presretanju balističkih raketa na moru u krajnjoj fazi putanje, odnosno poslednjih nekoliko sekundi nakon faze srednjeg dela putanje. Američke saveznike u Evropi, a još više Izraelce, raduje i podatak da sistem „idžis” može da presreće i projektile kratkog i srednjeg dometa u fazama podizanja i spuštanja tokom srednje faze putanje bojeve glave. To znači da bi u slučaju bilo kakvog lansiranja iransku raketu u početnoj fazi prvo detektovao američki satelit, pa informaciju preneo na senzore i radare na ratnim brodovima u okviru frekventnog sistema H. Kako se bojeva nuklearna glava kreće brzinom od nekih 28.000 km na čas na srednjem delu putanje projektila ICBM, to u konkretnom slučaju lansiranja iranskih raketa znači da onome koji želi da uništi tu bojevu glavu i ne preostaje puno vremena. Dakle, da bi skratili vreme za odluku i protivmere Amerikanci sada svoj antiraketni „štit” primiču bliže Iranu. Doduše, to su mogli i u startu projekta da urade, ali tada verovatno ne bi bilo „dila” sa Moskvom.

Možda će odluka Vašingtona izazvati i određena kolebanja unutar novih članica NATO-a, posebno kod Poljaka i Čeha gde su još sveža sećanja na „hladni rat”, ali Vašington će to verovatno brzo sanirati kroz nove specijalne bilateralne vojne aranžmane sa svima onima koji se budu osetili „izigranima”, ili „izdanima”. No, za NATO je odluka Vašingtona došla ipak u pravom trenutku, jer se Rusiji sada može ponuditi nova faza saradnje kroz zajedničku protivraketnu odbranu, ali i kroz veće angažovanje Rusije u obezbeđivanju transporta NATO trupa i materijala preko ruske teritorije do Avganistana.

NEMAČKA I SAD OSUDILE SU IZJAVU iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada u kojoj je opet negirao holokaust učinjen nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu. Posebno su oštro na izjavu iz Teherana reagovali Nemci, jer je holokaust centralni deo novije nemačke istorije i jevrejskog identiteta. Zapravo, Nemci i Jevreji u celom svetu holokaustom su međusobno i neraskidivo povezani. Ovakvim izjavama Teheran se dodatno izoluje i, zapravo, uopšte i nije jasno čemu takve izjave iranskog predsednika. Šta Iran takvim izjavama dobija?

DRŽAVNICI ONIH DRŽAVA KOJE SU PRIZNALE KOSOVO možda bi trebalo da pogledaju jednu nedavnu TV emisiju u kojoj je gostovao gospodin Hašim Tači. Okružen mladim Srbima i Romima sa Kosova, gospodin Tači je pokušavao da ih uveri da za sve na Kosovu ima posla i života. Na pitanje jednog mladog Roma kada će u njegovom selu biti popravljena kanalizacija, jer je sadašnji promer cevi mali, gospodin Tači je s očaravajućim smeškom odgovorio „da taj promer kanalizacionih cevi zavisi od toga kojom će se brzinom Romi iz tog sela uključiti u politički život države Kosovo”.

Nesumnjivo, novi kriterijumi za nove države. Sa novom kanalizacijom...