Невидљиви закони

Пева Бора Чорба: „Правила, правила, да би нас удавила...” И заиста кроз векове смишљани су разни закони, сви у служби господара. И данас је тако, осим што их дефинишу правна наука, а и етика. Али законе и правила опредељују и неке друге околности, нарочито технолошке.

Да почнемо од најстаријег исклесаног (написаног): Хаумураби (1728–1686. п.н.е) је био краљ који је око 1700. године дошао на престо Месопотамског царства с престоницом у Вавилону. Поставио га је врхвни бог Мардук. Желећи да учврсти владавину, донео је један од првих познатих закона: Хамурабијев код. У том закону је 31 пут поменута реч смрт ... Ко се не би придржавао – оде глава! Имао је 282 члана, уклесана на монолитној стени.

Законодавство се много променило – поред „убити”, постоје друге речи у текстовима. А и неписани закони који владају нама. Невидиљиве законитостима које управљају човечанством!

У 19. веку Жан Карно је показао да постоји јасно ограничење колика се количина енергије може добити из топлотне машине, касније је то генерализовано другим законом термодинамике. Као резултат Опште теорије релативности Алберта Ајнштајна, објављене 1915. (Посебна је обелодањена 1905. и позната је као Ајнштајн-Марић теорија; Милева Марић била је Ајнштајнова прва супруга). Ове теорије су откриле горње границе брзина. Врло важно откриће које нас уводи у горње граничне области јесте Максвелова (Џејмс) теорија електромагнетизма: објединио је законе електрицитета и магнетизна око 1865. Алберт Мајклсон и Едвард Морли су прве тестове брзине светлости извели око 1887. Лорд Келвин је изводио експерименте на апсолутној нули, Вернер Хајзенберг и Курт Гедел установили су принципе математике и теорију непотпуности. Михајло Пупин је постао отац телефоније на даљину, Никола Тесла творац бежичног управљања. И шта овде важи из Хамурабијевог закона? Готово ништа.

Александер Бел је измислио телефон, тада се појавила потреба да се дефинише комуникациони канал. Први је то урадио Клод Шенон, из Масачусетског инститита за технологију, написавши: „Кроз комуникациони канал може да се пропусти само одређена количина информација”. То отвара ново поглавље оцртано постављањем кабла преко Атлантског океана. Не можемо да успоставимо више телефонских линија између две тачке него што је то физички могуће. Троминутни разговор 1956 године, на релацији Лондон-Њујорк, износио 360 долара прерачунато у вредности из 2008.

Клод Шенон је дефинисао своју „Математичку теорију комуникације” давно пре наглог развоја телекомуникација, она је била испред својег времена.

А тек Муров закон! Гордон Мур био је оснивач компаније „Ферчајлд семикондакторс” (полупроводници), касније „Интела”. Још док су транзисторе „набијали пресом” у процесор, објавио је чланак у часопису „Илектоникс”, 1965 године. Написао је: „Микропроцесорска снага се удвостручује сваких 18 месеци”. Није ни претпоставио да ће ово важити и данас и да ће добити име по њему. А шта он то каже? Деца ће сваких годину ипо дана да вам закукају да им је рачунар преспор, а ви треба да одете у радњу и купите нов.

Роберт Меткалф је технолошки пионир, не тако познат као претходна двојица, али је израчунао да комуникациони систем расте с квадратом броја корисника. И практично: што је већи број корисника у телекомуникационој мрежи, то је цена услуге нижа. Осим ако на сцену не ступи влада, као у Србији, и телекомуникације прогласи луксузом. И уведе порез на тај исти (телекомуникациони) луксуз.

Технолошки аналитичар Џон Гилдер рече, и то се води као четврти закон, да ће широки појас да се проширује три пута брже од Муровог закона. Дакле, за исте паре сваких шест месеци имаћете два пута брже комуникације (Интернет, проток преко мобилних телефона…). Зашто би Срби имали потребу да причају с Перуанцима или Бутанцима? А и шта им бесплатни „Скајп”?

И ево петог закона: Сваки порез помножен с нулом даје нулу! Још када би аутомобили ишли на ваздух – где би нам био крај! Дотле одјеци Хамурабијевог одзвањају у многим тачкама домаћих закона. Хамураби или ЕУ – питање је сад?

(Универзитетски професор за маркеринг на Интернету)