Грађани одлучују о брани

Ваљево – Ваљевци се ипак неће селити у брда, нити ће будацима јуришати на грађевину, односно 75 метара високу брану вештачке акумулације Ровни, удаљену 13 километара од центра града, која до краја ове и почетком наредне године треба да почне са пуњењем. Од њих ће једино бити затражено да се својим потписима, а ако затреба и на референдуму изјасне о неопходности знатног кориговања нивоа воде. Тиме би се отклониле бројне потенцијалне опасности по животну околину, спречило загађење племенитих подземних вода, уништавање земљишта, неекономичност, али и колико-толико смањио страх грађана од евентуалне хаварије и поплавног таласа. Ово је део закључака са неколико стручних расправа, које је иницирала група ваљевских хидрогеолога, са Драганом Петровићем на челу. Ови стручњаци верују да се не ради о капиталној, већ о промашеној и врло скупој инвестицији. Првобитне процене да ће се одавде водом снабдевати пет општина у Колубарском округу, Лазаревац и термоакумулација "Колубара Б" практично су се изјаловиле. Због предуге градње, скоро две деценије, већина потенцијалних корисника у међувремену је решила питање водоснабдевања и самим тим дигла руке од овог пројекта. Ваљевски хидрогеолози, које својевремено нико није питао за мишљење, просто су разочарани када чују да ће њихов град управо преко акумулације трајно решити снабдевање пијаћом водом.

– Давање таквих објашњења и обећања је увреда за струку, али и за грађане, јер се намеће логично питање: пити воду из баре или из извора. Многи угледни српски истраживачи – од професора Јована Жујовића, др Николе Милојевића, др Раденка Лазаревића, професора Јована Перића па до др Михајла Симића и пре њих гласовитог Јована Цвијића – утврдили су да су подземне воде ваљевског карста, по количини и квалитету, божји дар. На овом простору налази се највећи потенцијал племенитих пијаћих вода у Србији. О томе говори и податак да су од 2000. године овде саграђене четири фабрике за флаширање природне воде, а само у лелићком крају постоје услови да се отвори још најмање 20 фабрика! И у свету је тренд вода из подземља, док акумулације користе само они који су на то приморани – објашњава за "Политику" Драган Петровић.

Ваљевски хидрогеолози истовремено указују на могућност појаве клизишта, одрона и нетектонских поремећаја. Ово тим пре, како наводе, што се ради о највећој насутој брани у Србији, висине 75 метара, са 50 милиона кубних метара воде смештене на "кров" града са више од 60.000 становника. Позивајући се на искуства из света, они тврде да апсолутно сигурних брана нема, као и да свака акумулација има ограничен век трајања.

– За то имамо низ примера изграђених брана у нашој земљи. Ђердапско језеро је запуњено муљем и блатом 80 одсто, Зворничко језеро запуњено је за осам година 48 одсто... Ваљевска акумулација ће се такође брзо запунити, према неким проценама, за око 30 година. Дакле, након запуњавања акумулације, имаћемо изнад града муљ који ће бити стална опасност – вели Петровић.

Група ваљевских хидрогеолога такође указује да градњу акумулације није пратила адекватна стручна анализа њеног утицаја на околину од промене микроклиме и знатно увећане влажности ваздуха. Поред угрожавања здравља људи, забринути су и за судбину неколико изузетних културних добара у њеној близини као што су црква Грачаница и манастир Пустиња, у којима се налазе фреске непроцењиве вредности и које би влага у потпуности оштетила.