Он вас не разуме?

Многи мушкарци имају обичај да кажу „ех, да ми је женски мозак барем на један дан”. То се дешава углавном онда када их изнервира „лепша половина” и када им никако није јасно због чега је њихова драга „дигла нос” када је он нешто безазлено, према његовом мишљењу, рекао или урадио. А управо су те неке наизглед „безазлене” речи нешто што припаднице слабијег пола „избацује” из равнотеже и доводи их на „ивицу” суза...

Рецимо, жене излуђује то када њихов вољени, после дивно проведене вечери, обећа да ће се јавити сутра. А онда то не уради. И док оне зуре по цео дан у мобилни телефон питајући се да ли можда нешто није у реду са „мрежом”, или да ли је фиксни телефон зазвонио баш онда док су скокнуле до тоалета, тек у ситне вечерње сате схвате да их вероватно неће ни позвати.

И онда крену реке суза и дуги разговори са најбољом другарицом, која као верни утешитељ зна да каже „ма, пусти га, он је кретен, уопште те не заслужује”. Тада већина дама повређеног поноса одлучи да не жели да га виђа, али... Он се јави после пет дана, раздраган, весео и са добром причом да је био у гужви и да сада има времена да се виде. Неке девојке тада заборављају на све и трчећи одлазе на заказани састанак, не мислећи на сате узалудног ишчекивања и нервирања... Сигурно је и да много зна да заболи када вам мушкарац у којег сте заљубљене до ушију и са којим сте започели дивну везу изнебуха каже: „Не можемо да будемо више заједно. Ниси ти крива, ја сам крив, стварно није до тебе”.

Често у женској глави крену да се врзмају милиони питања о томе шта нам то фали, а оно најчешће је – „А где сам то погрешила?”. Ту је и она добро позната ситуација када девојка испланира романтично вече са својим дечком, а он дође и каже да може да се задржи само пет минута, јер га другови чекају да гледају фудбалску утакмицу. Њему је то сасвим нормалан изговор да се одложи вечера уз свеће, јер не може тек тако да се одвоји од друштва и навијања за омиљени тим, али њој та одлука делује безосећајно, питајући се „како је то могао да ми приреди”.

Мушкарци не могу да схвате да жене не воле да причају о бившим „фрајерима”, и да их посебно „излуди” питање: „Са колико си момака била пре него што си мене упознала?” А не могу ни да нас разумеју да нам значи њихово мишљење о нечему што нам је важно, и да очекујемо њихов савет, а не да одговоре само са „да”, „не” или „у реду”, а да ми стекнемо утисак да нас уопште и не слушају. Заправо, можда би требало ми да кажемо „да ми је мушки мозак барем на један дан”. Колико год се трудиле, чињеница је да, ипак, тешко можемо да зађемо у срж онога шта заправо мисле када нам нешто кажу или ураде. Шта да се ради. Такви су мушкарци. А без њих се не може...