Место за милосрђе

Сан Себастијан – „Оваквој, каква је сада, боље је да не живи”, кратко објашњава јапански официр чин стрељања младе кинеске девојке, потпуно избезумљене и полуделе после тромесечног перманентног силовања од стране војника који су 1937. године окупирали, и сравнили са земљом, тадашњу кинеску престоницу Нанђинг. Ово је, уједно, и тема виртуозно снимљеног црно-белог филма „Град живота и смрти” Лу Чуана, раскошне а веома сурове епопеје о немилосрдном рату и његовим жртвама, који се по много чему издвојио међу виђеним делима у овогодишњем такмичарском програму фестивала у Сан Себастијану.

Утемељен на историјским чињеницама о операцији која је названа „Силовање Нанђинга” и сведочењима ретких преживелих житеља овог града у којем је почињен стравичан геноцид (сурово убијено 300.000 Кинеза), Чуанов филм се креће од савршено режираног ратног спектакла, до драмског, импресионистичког портрета свакодневног живота у уништеном граду из наизменичне визуре јапанских окупатора и кинеских жртава. Уз то, овај филм набраја и тренутке моралних дилема које се намећу током преживљавања ратног времена. Сви у овом делу, укључујући и сурове окупаторе, имају људско лице, људске слабости и врлине, потребу за тренуцима среће и жељу за животом. Од таквог материјала Ли Чуан гради веома комплексни филм, узбудљив и повремено шокантан, подједнако важан и за Кину и за Јапан и за све ране које још нису излечене.

Солидан утисак оставио је и ирански филм „Беле ливаде” Мохамада Расулофа, раскошном маштом обојена драма о човеку Рахмату који годинама путује од једног до другог језерског острва (језеро Орумиех), скупљајући људске сузе. Прича овог филма испричана је у маниру традиционалних иранских бајки, али су уједно и веома изражене и критичке жаоке на рачун садашњег иранског режима. Сцена у којој је човек кажњен мучењем због тога што је одбио да каже да је море плаво иако власт каже да је тако, јасно казује о ауторовом ставу о последњим догађајима у Ирану.

Гледаоце је добро заинтригирао и аргентински филм „Тајна у њиховим очима” Хуана Хозеа Кампанеле, редитеља који је оставио значајан траг и у америчком телевизијском стваралаштву (режирао је и низ епизода популарног серијала „Ред и закон”). Његов нови филм је слојевита криминалистичка драма са снажном политичком позадином и мелодрамским елементима. Пошто је отишао у пензију, судски истражитељ Бенјамин Еспосито (одлична улога Рикарда Дорина) одлучује да истражи своју прошлост. Покрећући точак успомена, пред њим ће поново искрснути један некажњени случај убиства у који су умешани сви са којима је радио и са којима се дружио пре 25 година. Кампанела врхунски гради атмосферу мистерије служећи се и невероватним обртима али и функционалним дозама хумора, чврсто ослоњен да добро развијене и темељно заокружене ликове.

Филм „Get low” америчког дебитанта Арона Шнајдера до Сан Себастијана је поново довео легендарног глумца Роберта Дувала који је пре неколико година овде добио награду „Доностиа” за изузетан допринос светском филму. Нико се не би зачудио и када би му ове године припала „Шкољка” за најбољу мушку улогу, за лик остарелог чудака Феликса Буша који је решио да за живота направи сопствену сахрану, са музиком и певањем, на којој би становницима једне недођије у Илиноису, коначно објаснио разлоге четрдесетогодишње изолације и ћутања. Шнајдеров филм „гази” утабаним стазама америчке драматургије, а гледаоце осваја врхунском глумачком игром и самог Дувала, али и његових партнера у филму међу којима су и Бил Мареј, Сиси Спејсик и Бил Кобс. Осим за „Златну шкољку”, филм Арона Шнајдера такмичи се и за награду за најбољи дебитантски филм у програму „Нови редитељи”.