Корпар музејска атракција

Сирогојно – Крај тарабе испод столетног бора, пред једном од брвнара Музеја „Старо село“ у Сирогојну, седи стари мајстор Драгић Тошић (74) из оближње Трнаве и ручно плете корпе од прућа полако, стрпљиво и вешто. Гости који у Сирогојно долазе из земље и иностранства прилазе и диве се Драгићевом мајсторству и лепоти направљеног.

– Занат ко занат, није ово тешко. Корпе плетем од лесковог прућа: огулим кору с прута, па правим виткице, које савијам и плетем. Прво се направи кружни или четвртасти обим, па се витке плету око обима. Ја своје корпе не фарбам, али ко воли може да их обоји. Ето, једну корпу средње величине могу да исплетем за три-четири сата. А служе за воће, ношење ораха, бомбона или за украс – прича нам Драгић, који уме да прави и вретена, преслице, дружице. Последњи је корпар у Трнави и целом златиборском крају. Овај занат му је породична традиција, још је пре читав век његов деда овако правио корпе.

– Занат одумире, неће млађи ово да раде. Њих више интересују кафићи – вели корпар, док гули и савија лескове витке.

Музеј народног градитељства „Старо село“ у Сирогојну, једини наш етномузеј на отвореном, бави се, уз остало, чувањем и оживљавањем старих заната. Овдашњи кустоси се зато и поносе умећем мајстора из Трнаве, кога позову кад у посету Сирогојну долазе веће групе туриста. Драгић се радо и редовно одазива, са собом доносећи нарамак прућа и свој алат: нож и белегију.

– Чика Драгић за посетиоце „Старог села“ демонстрира умеће израде корпи на традиционалан начин. Овде имамо три комплетне занатске радионице, међу којима је и корпарска. А рукотворине Драгића Тошића продајемо у нашој продавници производа старог занатства – каже за наш лист кустос Музеја Бојана Богдановић.