Korpar muzejska atrakcija

Sirogojno – Kraj tarabe ispod stoletnog bora, pred jednom od brvnara Muzeja „Staro selo“ u Sirogojnu, sedi stari majstor Dragić Tošić (74) iz obližnje Trnave i ručno plete korpe od pruća polako, strpljivo i vešto. Gosti koji u Sirogojno dolaze iz zemlje i inostranstva prilaze i dive se Dragićevom majstorstvu i lepoti napravljenog.

– Zanat ko zanat, nije ovo teško. Korpe pletem od leskovog pruća: ogulim koru s pruta, pa pravim vitkice, koje savijam i pletem. Prvo se napravi kružni ili četvrtasti obim, pa se vitke pletu oko obima. Ja svoje korpe ne farbam, ali ko voli može da ih oboji. Eto, jednu korpu srednje veličine mogu da ispletem za tri-četiri sata. A služe za voće, nošenje oraha, bombona ili za ukras – priča nam Dragić, koji ume da pravi i vretena, preslice, družice. Poslednji je korpar u Trnavi i celom zlatiborskom kraju. Ovaj zanat mu je porodična tradicija, još je pre čitav vek njegov deda ovako pravio korpe.

– Zanat odumire, neće mlađi ovo da rade. Njih više interesuju kafići – veli korpar, dok guli i savija leskove vitke.

Muzej narodnog graditeljstva „Staro selo“ u Sirogojnu, jedini naš etnomuzej na otvorenom, bavi se, uz ostalo, čuvanjem i oživljavanjem starih zanata. Ovdašnji kustosi se zato i ponose umećem majstora iz Trnave, koga pozovu kad u posetu Sirogojnu dolaze veće grupe turista. Dragić se rado i redovno odaziva, sa sobom donoseći naramak pruća i svoj alat: nož i belegiju.

– Čika Dragić za posetioce „Starog sela“ demonstrira umeće izrade korpi na tradicionalan način. Ovde imamo tri kompletne zanatske radionice, među kojima je i korparska. A rukotvorine Dragića Tošića prodajemo u našoj prodavnici proizvoda starog zanatstva – kaže za naš list kustos Muzeja Bojana Bogdanović.