Сви желе да буду Џејмс Бонд

„Волим да будем информисана, да истражујем, а по природи сам радознала и лако комуницирам с људима и једино је новинарство могло да задовољи сва моја разнолика интересовања. Осим тога, новинари имају битну позицију у друштву и често креирају јавно мњење. Телевизија ме не занима, себе видим у истраживачком новинарству и у неком од штампаних медија.”

Овако Владица Јовановић, студенткиња Факултета политичких наука, објашњава зашто је упркос великој конкуренцији стала у ред за индекс новинарства и комуникологије.

– Када ме је тата питао зашто сам одабрала баш тај факултет, када неће бити лако доћи до посла, јер се многи данас баве новинарством, одговорила сам му да за најбоље увек има места – самоуверено нам одговара Владица.

Она се, попут, великог броја младих, определила за тежи пут по завршетку средње школе: одабрала је атрактиван факултет, на којем је сваке године дупло више кандидата него бруцошких клупа. У реду популарних, по броју пријављених одавно царују економија и права. Међутим, највећа борба се у последње време води на Географском, Факултету организационих наука и Факултету за безбедност, где за један индекс конкуришу два, три, па и четири кандидата, а било је случајева да ни 99 од 100 бодова не гарантују упис на буџет.

– Не постоји привреда, не функционише тржиште рада, па је логично да нико неће да студира рударство или машинство. Безбедност је нешто ново, свака фирма има неки вид „сикјуритија”, а уче се и језици, право, технологија… То је нешто што сада сви траже – и банке и предузећа, државне институције… Веома је популаран и ФОН, који је први схватио да треба да се ради мултидисциплинарно. Они уче децу практичним аспектима економије, школују их за тржиште и деца се запошљавају… – каже ректор Београдског универзитета професор др Бранко Ковачевић.

А према подацима Националне службе за запошљавање, на крају јула 2009. године било је 756.662 незапослена лица, од којих са седмим степеном 36.759. Послодавци, како нам је речено, највише траже приправнике из области права, економије, администрације, информатике, трговине, угоститељства, туризма, машинства, електротехнике, грађевинарства, архитектуре и саобраћаја.

Тако је на листи натраженијих занимања са факултетском дипломом према пријављеним потребама у јулу ове године на првом месту дипломирани економиста за општу економију, банкарство и финансије (1.640). Следе дипломирани правник (553), доктор медицине (278), дипломирани машински инжењер (225), дипломирани менаџер (212)… Сличан распоред је и за шести степен стручне спреме, иако су потребе послодаваца мање – економиста (832), васпитач предшколске деце (263), менаџер, комерцијалиста…

– Ми смо настали по угледу на америчке бизнис факултете, попут МИТ-а, а при том смо били по Болоњи и пре него што је Србија потписала декларацију. Факултет организационих наука школује кадрове који су веома тражени, имамо модеран програм, наши студенти су употребљиви и лако се запошљавају у банкама, брокерским кућама, министарствима, установама културе и здравства – каже професор др Невенка Жаркић-Јоксимовић, декан ФОН-а.

Слично нам кажу и на Географском факултету. Горан Самојловски, шеф студентске службе, подсећа да су овде иновирани наставни планови „када се у Србији тек назирала Болоња”. Атрактивности факултета, по његовим речима, допринело је и то што је промењен назив (некадашњи Факултет цивилне одбране), доста је уложено у наставна средства, а позната је и богата међународна сарадња (студенти су на пример обишли НАТО, антитерористичку јединицу ОЕБС-а)…

– Безбедност је популарна на нашим просторима, таква је уосталом и ситуација и све то утиче на популарност нашег факултета. Многи мисле да се овде учи за Џејмса Бонда, а ми припадамо друштвено-хуманистичким наукама, дакле дајемо једно опште уз стручно знање. Такође, већина наших дипломаца је нашла посао, и то добре послове у приватном сектору, МУП-у, Министарству одбране, први пут и у ВБА – објашњава Самојловски.

Милош Павловић, председник Студентског парламента Географског факултета, признаје да је до 2003/2004. године била слаба заинтересованост за овај факултет, а да је прави бум направљен када је реформисан тј. олакшан пријемни испит.

– Сада нам се пријави четири ученика за једно место и долазе нам заиста одлични ђаци. То је уједно и велика новчана корист за факултет, који се финансијски препородио од 2004. године – објашњава Павловић.

Председник Студентског парламента је на корак од дипломе, па га питамо да ли је тражио посао:

– Нисам, имам друге планове. Осим тога, посао данас не зависи само од дипломе, нажалост морате да имате и везу. Једина алтернатива ми је да останем на факултету и надам се месту асистента.