Магла једе добит

Због наглог отопљавања на подручју централног Балкана и магле, Аеродром "Никола Тесла" је током протеклих дана у више наврата био затваран за саобраћај, због чега су многи летови каснили, преусмеравани, па и отказивани. С обзиром на неповољне атмосферске прилике (влага и велике температурне разлике), појава магле може се очекивати и током наредних дана, а тиме и измене у  реду летења на београдском аеродрому. Авио-компаније које лете за Београд због тога су већ претрпеле озбиљну материјалну штету, а како Јат у укупном обиму саобраћаја на Аеродрому "Никола Тесла" учествује са 50 одсто, наш национални авио-превозник је највише погођен. Само 7. и 8. јануара Јат је каснио на осам летова, 15 летова у доласку је преусмерено ка Нишу, Скопљу и Подгорици, а 14 је отказано.

Претпоставља се да су и остали авио-превозници који су тих дана летели за Београд имали приближно исто толико кашњења и отказаних летова.

У "Јат ервејзу" јуче нису могли да нам прецизирају колику штету је та компанија претрпела због проблема с маглом на Аеродрому "Никола Тесла". Тачне податке нисмо добили, јер се они исказују тек на крају године али, како нам је речено, у питању су знатна средства. У поменуту штету, осим трошкова горива за преусмеравање авиона и каснији прелет-повратак са алтернативних аеродрома у Београд, улазе и издаци приликом кашњења, односно непланираног задржавања авиона на земљи, у Београду или на неком од аеродрома у иностранству. Ту је и трансфер путника, рецимо превоз аутобусом из Ниша до Београда, или ноћење путника у хотелима у иностранству. Листа трошкова у тим случајевима је дугачка, а на њој су и издаци ако путник изгуби везу – не стигне на други лет.

Да подсетимо, Аеродром "Никола Тесла" сваке године током зиме има проблема с маглом. Према речима Бојана Кришта, генералног директора београдског аеродрома, магла само током неколико дана у години утиче на редовност саобраћаја и тај проблем би требало да буде решен у првој половини ове године.

Наиме, Аеродром "Никола Тесла" управо ради на увођењу система "Категорије 3б", који авионима омогућава слетање при видљивости већој од 50 метара. Радови на "Категорији 3б" започети су пре годину и по дана, али њено пуштање у рад касни због низа пропуста. Како је "Политика" недавно већ писала о томе, у пројекту вредном између 1,5 и два милиона евра, направљен је и један тако крупан превид да је потпуно занемарено питање ко ће авионе после слетања даље кроз маглу наводити од писте до места за паркирање. Тај превид може да се реши раскопавањем бетона и уградњом сијалица или применом радара са којим ће авиони из торња добијати инструкције када и где да скрену.