Самохрани отац са шесторо деце

Коликo ниско човек може да падне у материјалном свету, а да не изгуби достојанство? Одговор је, можда, Небојша Рошпе, самохрани отац шесторо деце. Прашњаво двориште и „дом” у приколици смештеној у београдском предграђу, свакодневица је у којој је ова породица научила да живи. Да невоља никад не иде сама потврђује и болест због које глава ове породице не може више да ради као некада, а деца су пре годину и по дана остала и без мајке... Наговештај помоћи дошао је од општине Палилула, која им је обећала нови, условнији смештај – преграђени контејнер од тридесетак квадрата.

После 30 година рада у луна-парку, где је обављао физичке послове, дочекао је да са породицом живи у 12 квадрата неусловног простора у Крњачи, који су присиљени да зову домом. Живот га није мазио, али најтежи ударац му је био смрт супруге. Снагу за борбу црпи из деце – пет ћерки и сина. Деветнаестогодишња Наталија је једина пунолетна, а Миодраг (17) је принуђен да већ више од годину дана ради. Гордана (8), Јелена (10), Ивана (12) и Мила (16) су школарци и добро уче.

– Деца су ми „златна”. Никад ме нису разочарала или задала главобољу. Када су почели моји проблеми са здрављем нисам више био у стању да радим, па је син са непуних 16 морао да почне да зарађује, такође у луна-парку – прича Небојша док нам показује свој „дом”.

Tо је једна стара приколица, смештена у дворишту приватне куће. Рошпеови су у протеклих седам година делили и добро и зло. Стари шпорет „смедеревац” заузима највећи део животног простора, али рачуница је јасна – без њега се не може када стисне зима у дрвеној приколици. Да се у кућу не би директно улазило, Небојша и Миодраг су подигли импровизовано предсобље, склепано од дасака и старих тенди. Воде, наравно, немају, купају се у кориту. Септичка јама је на свега неколико корака од уласка у приколицу...

– Простор у којем станујемо је место где се укрштају токови неколико подземних вода. Зимус је, на пример, цело двориште било поплављено, па смо преко камења прескакали да бисмо ушли у кућу – објашњава самохрани отац.

Где је зими вода, лети је прашина, и тако укруг. На његовој деци не може се видети у каквим условима проводе детињство. Лепо су васпитани и уредни, а из прашњавог дворишта одјекује смех, онај најискренији.

Због номадског начина живота карактеристичног за луна-паркове, породица Рошпе се стално селила. Тако су у дечјим крштеницама, у пољу за место рођења, исписани различити градови – Сомбор, Врбас, Котор, Београд... Сам Небојша је до 1970. године живео у Никшићу.

Месечни буџет на који ова седмочлана породица може да рачуна износи 14.000 динара социјалне помоћи плус око 150 евра које физикалишући заради син. Од те суме сваког месеца плаћају четири хиљаде динара за кирију и струју.

Овој породици би ускоро могло колико-толико да „сване”. Општина Палилула у сарадњи са Центром за социјални рад обезбедила им је контејнер од тридесетак квадрата у који би убрзо требало да буду усељени. Када се то деси, за Рошпеове ће и „луксузи” као што су струја, вода и купатило постати стварност.

Без помоћи општине, тврди Небојша, не би био у стању да састави крај са крајем.

– Нисмо гладни. У народној кухињи имамо редовне оброке, па смо макар са те стране растерећени. Када коначно добијемо свој контејнер ваљда ћемо живети достојанственије. Надамо се оном са преградом у коме ће девојчице моћи да имају приватност – каже отац покушавајући да сакрије сузу.

Срећа ће се, чини се, осмехнути и шеснаестогодишњој Мили, ученици Средње школе за негу лепоте, која би требало да од општине добије стипендију.

– Уз стипендију ће све бити лакше, а моћи ћу да се нађем и млађим сестрама. А кад постанем свој човек све ће бити другачије, много боље – не губи веру Мила из чијих очију зрачи неугасиви оптимизам.

Драган Вукотић

-----------------------------------------------

Лимене куће за најугроженије

Рошпеови су само једна од многих породица у Београду које покушавају да преживе од данас до сутра. Контејнери ће постати дом за још неколико породица. Махом су то самохране мајке са много деце које пристојан кров над главом чекају „ко озебо сунце”.

– Само на територији наше општине постоји много социјалних случајева који, поред сиромаштва, кубуре и са здравственим проблемима. Приоритет су наравно најугроженији међу којима је, свакако, и породица Рошпе – објашњава Мила Жмукић, члан Општинског већа Палилуле, задужена за социјална питања, и апелује на све који су у могућности да помогну онима који без помоћи не могу.