Изборна вајда

Правила изборног карусела кажу: за председника Републике може да се кандидује свако ко има српско држављанство, потврду да није луд и становит број потписа пунолетних грађана. За јовањданске изборе њих деветоро је сабрало побројану документацију и стало на црту. Машала! С обзиром на то да гласање пада на црвено слово, био би грех да су нешто мували с потврдама о здраворазумности, али... Елем, подношењем кандидатуре будући "председници" су, осим наше радости, постали и наша мука, јер су добрано залегли на државни буџет ове фискалне нам и преступне 2008. године.

Наиме, макар не добили ни свој глас, свакоме од њих дођемо по девет и по милиона динара за кандидатуру, илити нашки говорећи, по сто двадесет хиљада евра, цирка. Такво је изборно слово: они су се кандидовали због нас, ред је да ми дрешимо кесу због њих.

Понављам, није битно ни то што две трећине њих не би добило довољно гласова ни за председника кућног савета, држава је дужна да помогне њихов каприц! Бесповратно. И да пита: треба ли још?!

Ево, обећавам да ћу избројати 120.000 евра на руке оном ко ми за пет минута (из главе) поброји имена свих девет кандидата и извинити се сваком, понаособ, јер сам био у заблуди мислећи да држава траћи новце на маргиналце...

Шалу на страну, све делује као настрана шала! Не може се баш свака глупост подвести под тековину демократских слобода. Барем не у држави у којој недостају средства за социјална давања, социјалне случајеве, здравство, народне кухиње, раздомљену децу, избегличку муку...

Опет, не кажем да некоме ваља ускратити право да се барем на кратко игра будућег државника, већ само да се ствари јасно прецизирају: ко добије мање од, рецимо, два одсто гласова, уплатницу у шаке па девет и по милиона динара на конто државе. Кума дала, кума узела!

У противном, ево сада најављујем своју кандидатуру за наредне изборе. Што да се задужујем по банкама и позајмљујем по фамилији када ми за испуњење три једноставна услова држава дође "неке" паре?!

И, ево, ексклузивно да обнародујем мој изборни слоган: "Са мном вам неће бити ништа боље, али мени сигурно хоће!"

Наравно, оправдаћу добијена средства пригодним упаљачима, џепним календарчићима, балонима и качкетима за волонтере.

Море, нек иде живот, закупићу и један билборд, заинат комшилуку: ја, онако званично загледан у будућност, поред мене парола, а ресто простора бих искористио да огласим на продају викендицу надомак Београда...

У сваком случају, апелујем, у ствари, молим вас да не гласате за мене, јер није у томе поента. Имам неке пословне комбинације у којима ми кандидатура савршено затвара финансијску конструкцију.

А Србија? Јака ми држава ако јој је стиска за "мојих" 120.000 евра.

Па, дође ми толико...