Скупштина воли телевизију

Народна скупштина спремна је да плати РТС-у директан пренос седница јер за парламентарни канал нема ни законских ни финансијских могућности, пошто би требало издвојити око милион евра и запослити стручне људе. Емитовање на кабловским каналима не би било добро јер та мрежа не покрива целу Србију и нема довољно претплатника. Ови закључци парламентарне радне групе говоре да седнице и даље може преносити само РТС који се често жалио на трошкове али и на то што није могао емитовати неке гледане емисије.

Радна група сада очекује да РТС сачини детаљну спецификацију трошкова до краја ове године и пројекцију за следећу годину како би благовремено предвидели средства у буџету за 2010. годину. Преноси се не доводе у питање, само се тражи начин да се реализују, пошто је у фебруару договорено да РТС настави с директним преносима до 1. октобра.

Ово је почетак расплета судбине онога што се најчешће назива тековином деведесетих година када су скупштинске седнице редовно преношене упркос покушајима тада владајућих социјалиста да их с времена на време укину. Да је тешко већ извојену тековину укинути показало се и после 5. октобра. Преноси су се наставили са спорадичним прекидима због важних спортских  или других догађаја. Покушаји да се преноси укину, понајвише зато што дуго трају – јер посланици воле да причају пред камерама – пропадали су јер је углавном опозиција била оштро против тога.

Александар Вучић, заменик председника Српске напредне странке, залаже се за наставак преноса. Он каже да је лоше укинути пренос. „Тешко се живи, нема посла, народ је изгубио наду, а власт злоупотребљава таква осећања и мисли да неће реаговати на укидање преноса. Народ то гледа, иначе се нико не би трудио да одржи ову тековину. Врло је важна контролна функција јавног мњења и зато преноси треба да постоје.”

Радна група поред преноса седница планира да јавност упозна детаљније и с радом скупштинских радних тела и посланичких група у информативним емисијама телевизије. Они као проблем виде одложене преносе који су емитовани рано ујутру или касно увече када је мала гледаност. Зато желе да се договоре с РТС-ом о поштовању радног времена скупштине осим у случају ако се на другом каналу емитује нешто од изузетне важности.

Зоран Остојић, члан Председништва Либерално-демократске партије, оспорава тврдњу да скупштинске преносе нико не гледа. „Грађани гледају заседања парламента. То је истовремено и најгледанији и најјевтинији програм. Јавни сервис добија новац из буџета, плаћају га грађани, има рекламе а хоће да наплаћује скупштинске преносе који су повремено имали већи рејтинг и од неких спортских догађаја.” Као пример Остојић наводи 29. јануар 2009. године када су тенис играли Енди Родик и Роџер Федерер а гледало их је 22,5 одсто популације која је имала укључен телевизор док је снимак скупштине гледало 23,2 одсто грађана.

Он каже да су нове хумористичке серије скупе и да сат може коштати неупоредиво више од скупштинског преноса који кошта око 600 евра по часу. „Нема гледанијег и јевтинијег програма. Чак и да није тако, у Закону о јавном сервису нигде не пише да он треба да буде најгледанији. Зато смо од УТЕ – Уједињени телевизијски експерти – тражили анализу рада која је при крају.”

Остојић каже да су преноси демократска тековина и да оно што је изборено под Милошевићем не треба да се укида. „Преноси су потребни грађанима да прате законодавно и контролно тело. Немам ништа против скупштинских хроника, али оне морају бити базиране на новинарском кодексу, а то значи да се мора издвојити важно од неважног. Јавни сервис треба да обави јавни посао и друштвену функцију, а не треба да буде ни најгледанија ни најкомерцијалнија телевизија.”

Према подацима УТЕ, преноси скупштинских заседања су, после преноса суђења у Хагу, најгледаније емисије на Другом програму с рејтингом 5,1 одсто или 358.000 оних који континуирано прате расправу и уделом у укупном гледалишту од 25,6 одсто. Мању гледаност од скупштинског заседања имају „Знање имање”, „Бразде”, „Повратак”, „Профил и профит” и друге емисије.

Према подацима агенције АБГ Нилсен ове године најгледанија је била седница 13. фебруара која је почела у 12.30 часова. Просечни минутни рејтинг био је 419,309 гледалаца, или 5,95 одсто, од укупног броја гледаоца телевизије чак 25,22 одсто је гледало седницу, а бар минут емисије гледало је 962,828 грађана. Најмање се гледао снимак седнице 9. јула који је почео у два часа после поноћи. Просечни минутни рејтинг је износио 3,052 или 0,04 одсто, а од укупног броја гледалаца телевизије снимак је гледало 1,11 одсто грађана а бар један минут њих 14,039.

Просечна гледаност седница скупштине у овој години износила је 121,300 гледалаца у било ком тренутку емисије или 1,72 одсто. Од укупног ТВ аудиторијума скупштину је просечно гледало 8,36 а бар један минут гледало је 733,724 или 10,41 одсто гледалац.