Одакле талибанима паре?

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 28. септембра – У Белој кући се сутра састаје Национални савет за безбедност са председником Обамом на челу, да би расправљао само о једној теми: како даље у Авганистану?

Биће то само прва од, како се наговештава, најмање пет поверљивих консултација председника са политичким и војним саветницима о рату који је наследио, али који би могао да постане једно од највећих искушења његовог мандата. Иако га је, после преузимања дужности, оценио „добрим” и „ратом из потребе”, компликације на фронту су донеле нове дилеме и политичке поделе, како око ратних циљева, тако и око стратегије да се они постигну.

Командант америчких и коалициних снага у Авганистану генерал Стенли Мекристал формално је у петак поднео дуго најављивани захтев да му се пошаље још војника. Није обелодањено колико, али се овде помиње број између 30.000 и 40.000, што би представљало заиста велику ескалацију. Тамо је сада 63.000 униформисаних Американаца, од укупно 100.000 војника међународних снага за стабилизацију (ИСАФ), док ће их до краја године, кад пристигне цело појачање које је у јуну одобрио Обама, бити 68.000.

Из Беле куће је већ поручено да неће журити са одлуком поводом Мекристаловог захтева – бар не док се детаљно не преиспитају сви аспекти овог ратног ангажмана, који је доведен у сумњу како јачањем талибана, тако и не баш успелим председничким изборима од којих се очекивало да стабилизују авганистанске политичке прилике. Генерал Мекристал је иначе, у претходно достављеној процени ратних прилика, ситуацију на фронту описао као „погоршавајућу”.

Око додатних трупа као рецепта за успех подељени су како политичари, тако и војници. Демократе у Конгресу су све скептичније, док републиканци подржавају слање нових трупа, како би се довршио рат који је започео њихов председник, или да би, у случају неуспеха, доказали како Обама није дорастао улози врховног команданта и умањили му изгледе за реизбор 2012.

У Пентагону, војници су такође подељени да ли би ирачки рецепт – Буш је почетком 2007, слањем још 30.000 војника стабилизовао тамошњу ситуацију – био делотворан и у авганистанским околностима, тврди данашњи „Њујорк тајмс”.

И некадашњи државни секретар и пензионисани генерал Колин Пауел, како је јуче у „Вашингтон посту” изнео познати новинар Боб Вудворд, приликом недавне посете Белој кући Обами је предочио сумњу да би повећавање броја војника гарантовало успех.

Отворено је и питање ратног циља. Да је то „елиминисање Ал Каиде”, због које се и ушло у Авганистан, после терористичких напада на Њујорк и Пентагон 11. септембра 2001, Обама је потврдио прошлог петка, али аналитичари подсећају да је Ал Каида на другом месту, у својим безбедним склоништима у Пакистану. Бомбардовање тих циљева помиње се иначе као алтернатива јачању широког фронта против талибана у Авганистану.

Да овај рат није тако једноставан као што је то изгледало само до пре неколико месеци, потврђује и преиспитивање досадашњих уверења о томе – одакле талибанима паре, стотине милиона долара којим финансирају своју побуну?

У опширној анализи заснованој на проценама поверљивих извора, јучерашњи „Вашингтон пост” тврди да то нису само приходи од узгајања мака, односно производње опијума и хероина, која подмирује око 90 одсто светског тржишта наркотика. Из ових операција се убира само око 70 милиона долара годишње, а не свота од око 400 милиона, како тврди Агенција УН за дрогу и криминал, износи се у најновијој анализи Пентагона. Одакле онда долази разлика, којом талибани купују оружје и проширују своје операције?

Према недавној изјави Ричарда Холбрука, Обаминог специјалног изасланика за Авганистан и Пакистан, у питању су „спољни донатори”, понајвише из „региона Персијског залива”.

Које су то конкретно земље, не помиње се, али се подсећа да су, док су талибани били на власти током деведесетих, њихов „исламски емират Авганистан” оданде једино признавали и финансијски помагали Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, уз суседа, Пакистан.

Да то и данас раде, наводно „нема доказа”. Што се Пакистана тиче, јаке су сумње да талибане и даље подржавају делови војне обавештајне службе, која их је својевремено и основала.

Поред тога, побуњеници све учесталије рекетирају и стране донаторе који учествују у обнови авганистанске инфраструктуре, а у појединим деловима земље су успоставили и паралелни порески систем.

Ово финансијско клупко је у сваком случају замршено, баш као и рат и политика која га прати.

-----------------------------------------------------------

Противустаничка математика

У детаљном профилу команданта авганистанских операција генерала Мекристала, „Њузвик” цитира његову „противустаничку математику”: „Ако сретнеш 10 талибана и убијеш двојицу, колико ти је непријатеља остало? Одговор није осам, него 20 – преосталима треба додати рођаке и пријатеље убијених.”

Милан Мишић