Градитељ из античких времена

Веза са Витрувијем једна је од мојих најдужих веза у животу. Свакако, једно од најдужих пријатељстава – трајало је последњих двадесет година.

Упечатљиве су речи којима др Зоја Бојић, историчар уметности и ликовни критичар, почиње разговор за „Политику” о свом несвакидашњем али успешном подухвату, првом директном преводу Витрувијевог дела „О архитектури” са латинског на српски језик.

Књига је управо угледала светлост дана, у издању Завода за уџбенике и „Досије студија” из Београда, а биће вечерас у 19 сати свечано представљена у Народном музеју. О делу Витрувија говориће др Слободан Г. Марковић, проф. др Жорж Поповић, проф. др Предраг Драгојевић и Зоја Бојић.

Подухват специфичним чини и то што је наша саговорница, осим превода, уједно и аутор предговора, коментара, избора репродукција и комплетног апарата који прати једно овакво дело чија старост датира од античких времена.

Архитекта Витрувије, о чијем градитељском делу данас знамо веома мало (верује се да је саградио базилику у месту Фано, али за то не постоје директни докази јер нема археолошких остатака) прославио се управо по ономе по чему је и желео да се прослави – пишући списе сакупљене у његовом једином делу познатом под именом „О архитектури”. У тим списима разматрао је, готово синкретистички, архитектуру и грађевинарство, стратегију ратовања и технику израде ратничких справа, склапање сатова и сличних прецизних машина, законе хармоније и акустике, домете филозофије, физике и хемије, астрономије и уметности не заобилазећи ни тајне свакодневног живота тадашњег времена. Управо та разноликост тема и начин на који су обрађене, уз обиље духовитих коментара и, потпуно неочекивано, крајње практичних савета, дело чини пријемчивим не само стручној публици већ и далеко ширем аудиторијуму.

– Моје интересовање за Витрувија почело је интересовањем за античку историју и теорију уметности. Једноставно, занимало ме је да сазнам шта су о тој теми имали да кажу стари Грци и Латини. Пошто сам била искрено задивљена оним што је Витрувије имао да каже, пожелела сам да и нашој публици пренесем на најбољи могући начин ова његова размишљања. То је било могуће једино путем директног превода са латинског на српски, јер су се једино тако могле избећи све замке које са собом носи превод са другог превода овог текста. А Витрувије је до сада на српски језик преведен више пута, са других језика. Са латинског ниједном.

Зоја Бојић је, каже, желела да читаоца лаика што је могуће више увуче у Витрувијев свет, као и да свет овог античког уметника и писца извуче на површину доказујући његову примењивост чак и у данашње време. Јер он овом обиљу тема није прилазио само стручно већ их је доводио у везу са својим савременицима, познатим и мање познатим уметницима који су стварали за време Цезара, односно Октавијана Августа.

Због умрежавања антике и модерности послужиле су бројне фотографије архитектонских дела о којима је Витрувије писао, а која и данас постоје, као и репродукције других уметничких дела која се, помоћу његових списа, могу успешно тумачити. Те фотографије и репродукције објављене су у овој књизи уместо, данас изгубљених, Витрувијевих техничких цртежа. Оне визуелно објашњавају мисли овог интригантног уметника неоспорног значаја.

– Иако се Витрувијеви списи у антици ретко помињу, они су задуго остали једини списи о архитектури и једини антички списи те врсте који су до данас сачувани. До нас су стигли захваљујући бројним преписивачким школама средњовековља. Постојање великог броја рукописа још један је од показатеља огромног поштовања које је према Витрувију исказивано у временима пре него што је постао општепознат ауторитет у историји европске културе – закључује Бојићева, која данас живи и ради у Аустралији где предаје на Универзитету Новог Јужног Велса у Сиднеју неколико уметничких предмета, како на постдипломским, тако и на основним студијама.

Језик који је веран оригиналу а опет савремен, слојевито тумачење текста уз адекватне илустрације и бројне референце које омогућавају боље разумевање Витрувијевих списа вредности су које најновије издање дела „О архитектури” чине посебним. Уз то, мало познате информације о писцу, његовом стилу и добу када је дело настало доприносе његовом уграђивању у контекст данашњег амбијента, истовремено препоручујући ову књигу за читање.