„Ербас” данас у „Јат eрвејзу”

Висока пословна делегација компаније „Ербас“ стигла је у Београд и данас ће са генералним директором „Јат ервејза“ разговарати о будућности флоте српског авиопревозника и упознати га са развојем нових модела авиона.

Са директором „Јата“ Срђаном Радовановићем разговараће Грегорис Дасиос, директор продаје „Ербаса“ за источну Европу и регион Заједнице Независних Држава, и Моник Брепсон, потпредседница ЕАДС, компаније која је власник „Ербаса“. Према информацијама из седишта „Ербаса“, делегација ове компаније жели да упозна новог менаџера „Јат ервејза“, да чује његове планове у вези са обнављањем флоте и да изнесе понуде о новим типовима својих летелица.

Високопозиционирани менаџери „Ербаса“ дошли су у Београд само неколико дана након боравка једног од кључних директора америчког произвођача авиона „Боинг“ у главном граду Србије. Иако је тада речено да је то „протоколарна посета“, реакција „Ербаса“ и експресно слање високе делегације у Београд само потврђују да се на овом тржишту појачава конкуренција произвођача авиона и да им српски авиопревозник може представљати солидну муштерију. У седишту „Ербаса“, у Тулузу, нарочито су се упалиле црвене лампице после најава из српске владе да се „Боинг“ доживљава као равноправни учесник у будућим куповинама нових авиона за „Јат ервејз“.

Нема сумње да су владине процене о стању авиона које „Јат“ користи такве да је набавка нових авиона један од кључних приоритета у покушају да се национални авиопревозник бар мало подигне из коматозног технолошког, безбедносног и пословног стања.

Као што ни менаџери „Боинга“ нису дошли у Београд из куртоазних разлога, тако ни делегација „Ербаса“ не долази само зато да би се „упознала с новим директором Јата“. Тога се, уосталом, „Ербас“ није ни сетио кад су у „Јату“ бирана тројица претходних директора.

Готово је сигурно да су Грегорис Дасиос и Моник Брепсoн из Тулуза понели „под мишком“ и уговор по коме је „Јат“ од лета 1998. године постао купац осам њихових авиона, а Влада Србије гарант да ће авиони бити плаћени.

Према једном члану уговора, он је постао важећи оног тренутка кад је држава Србија платила прву тромесечну рату од око 25 милиона долара. И на томе се стало јер више није били пара. Занимљиво је да је држава Србија, у предвечерје сукоба са НАТО-ом, прву рату платила новцем који је добила од продаје чувених „канадера“, авиона за гашење пожара.

Од тада до данас Србија као да је заборавила на своје обавезе из уговора о куповини осам авиона „Ербаса“. Али то не значи да су престале њене обавезе према том уговору који је још „на правној снази“ и у компанији „Ербас“ га воде као важећи. Кад је 2004. тадашњи министар за капиталне инвестиције Велимир Илић покушао да поврати прву рату (25 милиона долара) и да се ослободи таквог уговора, испоставило се да се уговор не може раскинути. То су потврдили британски и немачки правни стручњаци, па је тако пропала идеја да се за пет милиона долара ангажује један канадски адвокат који би заступао „Јат ервејз“ и Србију у том послу.

Уговор је веома неповољан по купца („Јат ервејз“) и гаранта (држава Србија). Тако, на пример, „Јат“ као купац (или држава Србија као гарант) мора тромесечно да плаћа по 25 милиона долара све док се не одлучи који ће тип авиона купити од „Ербаса“. Надаље, и кад се одлучи да купи први авион тада се склапа нови уговор којим ће се регулисати цена само тог авиона, време испоруке и начин плаћања. И тако за сваки нови, од осам наручених авиона, с тим што у уговору постоји и право „Ербаса“ да за одређени период два одсто повећава почетну цену својих летелица. Због те клаузуле уговора није могуће рећи колико кошта куповина сваког од осам авиона.

Још један детаљ из уговора завређује пажњу. Наиме, „Јат ервејз“ као купац и држава Србија као гарант пристали су на клаузулу по којој купац постаје власник авиона тек када отплати последњу рату. То практично значи да „Јат ервејз“ не може бити власник ни првог купљеног и отплаћеног авиона све док не отплати и последњи, осми купљени авион.

Миша Бркић

---------------------------------------------

„Добар дил”

Из данашње перспективе тешко је одговорити зашто су „Јат“ и држава Србија пристали на овакве услове куповине авиона. Можда се део одговора крије у чињеници да је то било време преговора о Косову и Метохији у Рамбујеу. Неки од актера склапања уговора тврде да је Слободану Милошевићу тада сугерисано да би „пред Рамбује било добро да се са Французима направи неки добар дил како би нам помогли око Косова“. Ти исти извори кажу да је Милошевић телефоном позвао тадашњег директора „Јата“ Жику Петровића и само му рекао: „Иди у Тулуз и купуј!“.