Златиборске добре воде

Чајетина – Читав златиборски крај располаже завидним ресурсима лековитих и термалних подземних вода, укључујући и ретке хипералкалне воде, погодне за лечење кожних обољења, какве се могу наћи само на неколико локалитета у свету. А многе од тих златиборских вода могуће је флаширати и понудити тржишту, истакли су стручњаци Центра за обновљиве водне енергетске ресурсе београдског Рударско-геолошког факултета. Тим експерата, предвођених професором Дејаном Миленићем, током првих шест месеци ове године обавио је детаљна истраживања подземних вода Златибора, сачинио обимну студију (три књиге са око 500 страна) и одредио зоне различитих намена. На основу спознатог, отварају се могућности за улагања у коришћење вода, решавање проблема водоснабдевања у селима, загревања туристичког центра геотермалном енергијом, као и за развој бањских и велнес програма.

Према подацима представљеним у студији, на подручју западног Златибора, код Јабланице и Семегњева у долини Рибнице и Рзава, постоји право богатство ретких хипералкалних вода, изузетно корисних у лечењу кожних обољења, док се воде богате магнезијумом (и то обичне, а не киселе) налазе испод седиментних масива Златибора. Ту воду је могуће и флаширати, баш као и квалитетну воду са мноштва златиборских извора.

– То је право богатство општине Чајетина – у време кад здрава вода постаје све траженија, отвара се могућност за стотине милиона евра инвестиција. Истраживањима смо утврдили да су најперспективнија подручја за флаширање вода Доброселица (Доброселичка врела и Добра вода), простор крај хотела „Олимп” у центру Златибора, извор Котрен у Кривој реци, врела у Голову, Међе у Љубишу, извор на десној обали Катушнице у Гостиљу, Дуњића врело у Стублу и Бања Вапа у Рожанству – каже професор Дејан Миленић.

Испод Златибора, утврђено је, има и термалних вода, каква је недавно потекла из бушотине код „Олимпа”, којом ће, уз употребу топлотних пумпи, моћи да се загрева око 2.000 квадрата тог хотела. Истраживање присуства термалних вода обавља се и код будућег хотела „Ружа ветрова”, али да би се установило да ли Златибор заиста лежи на језеру топле воде, ваља обавити обимнија бушења, која нису јефтина (бушотина од 1.200 метара дубине кошта више од 800.000 евра). Ипак, сазнања да по златиборском ободу (у Прибојској, Вишеградској, Биоштанској, Височкој бањи) из земље шикља топла вода добар су знак да и усред подручја окруженог тим бањама има термалних подземних извора.

Током представљања студије стручњака Рударско-геолошког факултета, које је уприличено у Скупштини општине Чајетина, истакнуто је да посебну пажњу ваља посветити заштити водног блага од загађења. Стручњаци су предложили израду катастра загађивача подземних вода на територији чајетинске општине, успоставу зона санитарне заштите на водоакумулацији Рибница и редовно уклањање отпада.