Банатски извозни бум

Зрењанин – Привреда средњобанатског региона ове године у спољнотрговинској робној размени бележи изузетне резултате. Од јануара до краја јула обим трговине са светом порастао је чак 23 пута, а посебно је значајно то што је извоз већи од увоза. Такав успех је превасходно резултат почетка рада нових фабрика у зрењанинским индустријским зонама.

Председник Регионалне привредне коморе у Зрењанину Милан Радовановић објашњава за наш лист да замајац расту спољнотрговинског промета дају фабрике настале реализацијом гринфилд инвестиција у индустријским зонама које су данас окосница развоја града на Бегеју.

– Зрењанинска привреда се својевремено базирала на пољопривреди и прерађивачким капацитетима који су били концентрисани у великим предузећима, која су углавном крахирала у транзицији, што се најбоље види на примерима шећеране, индустрије за прераду меса БЕК, прераде кукуруза ИПОК и сличним. Изградња фабрика у пословним зонама, где је инвестиран инострани капитал, оживела је укупну привредну слику, отворена су нова радна места, а стимулисана је и робна размена са иностранством, посебно извоз – каже Радовановић.

Према његовим речима, у укупном зрењанинском спољнотрговинском промету са 37 одсто учествују две фирме у зони „Багљаш“: немачки „Дрекслмајер“, који производи аутомобилске сетове електричних проводника, и италијанска „Помпеја“, где се производе чарапе. Сва произведена синтетичка влакна извози и „Фулгар“, такође италијанска гринфилд инвестиција на подручју Зрењанина.

Поменуте фирме су и највећи извозници, а прате их уљара „Дијамант“, бродоградилиште „Бегеј“, ливница „Радијатор“ – предузећа која су успешно приватизована и која сада бележе добре пословне резултате. Ваља додати да запажене резултате у извозу постижу и ливнице у Сечњу и Јаши Томићу, у које је инвестирао словеначки „Цимос“.

Вредност извоза привреде средњег Баната у првих седам месеци 2008. је више од 119 милиона евра, што је раст од 92 одсто у поређењу са истим периодом прошле године. Истовремено, увоз је повећан за 60 одсто, тако да је забележен суфицит у спољнотрговинској размени. У посматраном интервалу он је већи за 26,5 милиона евра, што је шест пута више него у истом периоду прошле године.