Културно добро умире од стида

Панчево – Никола Влајић, директор Завода за заштиту споменика културе у Панчеву, немоћно крши руке. Оно што је до њега урадио је. Већ трећу годину заредом од Министарства културе и општине Панчево тражи милион и по динара за ласерско снимање изгорелог дела Вајфертове пиваре у Панчеву и идејни пројекат реконструкције, али те ставке нема ни у буџету за 2008. Нагореле зидине складишта за јечам пиваре која је почела да ради 1722. године прекривене су најлонском фолијом, како би се остаци здања бар делимично заштитили од влаге и урушавања.

Вајфертова пивара је 1948. проглашена за споменик културе, а 1991. за културно добро великог значаја. Но, када је пре тридесетак година изграђена нова пивара, не само да није постигнуто сагласје шта ће се са здањем од 14.000 квадратних метара чинити него нико није био спреман ни кесу да дреши за очување најстаријег индустријског споменика на овим просторима.

Године 1994. тадашња општинска власт дала је део напуштене Вајфертове пиваре у закуп фирми "Дајмонд" која се бави прерадом дрвета. Здање које спада међу најстарије у комплексу панчевачке пиваре, а које је изгорело 6. априла 2005, служило је као складиште иверице, а дрвена конструкција зграде учинила је то да ватрогасци једва обуздају пожар. Панчевачка Дирекција за изградњу годинама води судски спор са фирмом "Дајмонд" око тога колика су улагања њеног власника Теша Марковића у реконструкцију дела који користи. Уговором је предвиђено да власник "Дајмонда" не плаћа закупнину – онолико колико је уложио у одржавање дела старе пиваре. Марковић тврди да би бесплатно могао, на име улагања, да користи простор више од три деценије, а Дирекција мисли – три пута краће.

Вишегодишњи судски спор је утицао да се после пожара дискретно у чаршији појаве и разна нагађања око могућег узрока пожара у заштићеном споменику културе, али, колико се зна, ништа није доказано и нико за нанету штету није окривљен. Марковић  је после пожара од  компаније за осигурање наплатио 7,4 милиона динара, али је био и једини који је понудио да сопственим средствима инвестира у реконструкцију објекта. Каже, понудио је граду два пројекта: изградњу такозваног "хом центра" или хотела. Никакав одговор од надлежних није добио.

Архитекта Јасмина Вујовић, из панчевачког Завода за заштиту споменика културе, израдила је свој идејни пројекат реконструкције који нуди неку врсту културног центра са етнолошким одељењем, али директор Завода каже да дефинитивну одлуку може да донесе само Стручно веће Завода, а оно није заседало, јер нити је ко покренуо званично питање реконструкције "културног добра од изузетног значаја", нити је за то понудио паре. Како каже, колико зна, општина ће се коначно обратити Националном инвестиционом програму са захтевом за реконструкцију изгорелог дела старе пиваре. Хоће ли се држава благонаклоно понашати према ономе што би морала да негује, када је већ ставила под заштиту, нико не може да одговори.