Председници као аутсајдери

Од нашег дописника
Осло, 6. октобра – За овогодишњу најугледнију Нобелову награду за мир која ће бити проглашена у петак 9. октобра у Ослу, номиновано је чак 205 појединаца и разних организација, покрета и асоцијација. Међу до сада рекордним бројем пристиглих кандидатура, нема изразитих фаворита за титулу мировњака године, а на листи потенцијалних лауреата налазе се и звучна имена са актуелне светске политичке сцене.

Како спекулишу овдашњи стручњаци који прате рад Нобеловог комитета у Ослу, највише шанси да ове године освоји најцењенију међународну награду имају две жене као осведочени мировни активисти, посредници у конфликтним подручјима. То су колумбијска сенаторка Пиједад Кордоба, која се истиче вишегодишњом борбом за преговоре између сукобљених герилаца и колумбијске владе, и лекарка Сима Самархар, дугогодишња предводница авганистанског покрета за људска права која је осим мировног ангажовања у Авганистану именована испред Уједињених нација за праћење људских права у Судану.

(/slika2)

Као трећи, потенцијални добитник Нобелове награде, помиње се и професор Гази бин Мухамад, члан јорданске краљевске породице. Принц Мухамад номинован је као угледни борац за отварање дијалога и разумевање међу различитим, често сукобљеним, религијама на Средњем истоку.

У трци за угледну награду али и новчани фонд од 10 милиона шведских круна (нешто испод милион евра) налазе се актуелни амерички председник Барак Обама, његов претходник Џорџ Буш млађи као и већ помало заборављени бивши амерички лидер Бил Клинтон. Овај низ челника највеће светске силе „нарушава” француски председник Николас Саркози.

Бивши и актуелни политички моћници слове као аутсајдери у борби за титулу главних мировњака на планети. Ни букмејкери им не дају велике изгледе за победу. На најпознатијим светским кладионицама воде Сима Самархар, Пиједад Кордоба, следе руски адвокат и мировни активиста Лидија Јусуфова, Ингрид Бетанкур, колумбијска политичарка, конгресменка из Боготе коју су екстремисти и герилци отели и више од шест година држали као таоца у џунгли, а ослободили средином прошле године.

На кладионицама Обама и Саркози боље се котирају од Буша, чија би победа била не само сензационална већ би и затворила угледне кладионице: ономе ко заигра на Џорџа, на рецимо један уложени евро, долар или фунту, експредседник Буш увећао би улог 500 пута. Што би рекли коцкари, квота на бившег енглеског премијера Тонија Блера је 50, а уколико Европска унија освоји Нобелову награду за мир, коцкарима који су типовали на европску фамилију уплата би се повећала 30 пута.

Бил Клинтон се добро котира на кладионичарским листама, што значи да има добрих изгледа да се окити мировњачким ловоровим венцем. Евро уложен и типован на Била доноси 14, што је три пута мање уколико се кладите на Самархар, а упола нижи добитак следи стављањем „фикса” на Кордобу, Јусуфову и Бетанкурову.

Откако се од 1901. године спроводи тестамент шведског проналазача и индустријалца Алфреда Нобела, доделу његове награде за мир редовно прате оштре критике, незадовољство и неслагања.

Сукоби заправо настају у начину на који се тумаче последње Нобелове речи и жеља. У његовом тестаменту кратко је записано да се награда за мир додељује ономе ко је „највише урадио на зближавању народа, укидању или смањењу постојећих армија, а истовремено радио и постигао напредак у мировним преговорима”.

„Када би Нобел сазнао како се тумачи његов тестамент, преврнуо би се у гробу”, суштина је критике упућене на адресу Нобеловог комитета у Ослу коју редовно износи најпознатији норвешки мировни активиста Фредрик Хефермел. Овај норвешки правник и публициста сматра да је, у вишегодишњој историји спровођења Нобелове воље, највећи део награда отишао у погрешне руке.

По Хефермеловом критеријуму у тумачењу Нобеловог тестамента који је објавио у књизи „Нобелова жеља”, награде за мир нису праведно додељене, односно отишле су погрешним људима, као што су, између осталих, прошлогодишњи лауреат Марти Ахтисари, Ал Гор, Јасер Арафат, Јицхак Рабин, Шимон Перес, Хенри Кисинџер...