Присталице смо отвореног тржишта

Србија би ускоро могла да добије прву бензинску пумпу која би се струјом напајала из ветра. То је, између осталог, Вагит Јусуфович Алекперов, председник приватне руске нафтне компаније „Лукоил”, пре два дана најавио у разговору са председником Србије Борисом Тадићем.

Да је међу приоритетима „Лукоила”, који осим производње и прераде нафте има и своје хидропотенцијале, све веће учешће обновљивих извора енергије, Алекперов је потврдио и тиме што је у Србији изграђена бензинска станица на соларне батерије, али и најавом да се руска компанија интензивно бави инвестирањем у чисту енергију.

Који су планови „Лукоила” у Србији и на Балкану у следећих три до пет година?

Основни задатак „Лукоила” на Балкану, посебно у Србији, јесте изградња мреже бензинских станица европског квалитета. Приоритетни правац је ширење мреже у Хрватској, БиХ и отварање филијала у Словенији и Албанији. Циљ је да „Лукоил-Беопетрол” покрије 20 до 25 одсто српског тржишта. Компанија је прошле године купила рафинерију на Сицилији, што јој даје још веће могућности да буде конкурентна у региону Средоземља. Ако се обједине путеви деривата Србије, Бугарске, Сицилије, слика је јасна – „Лукоил” је најконкурентнији играч који већ сада производи гориво евро пет и испуњава све друге европске прописе.

Како гледате на конкуренцију доласком „Гаспромњефта” у НИС?

„Лукоил” поздравља долазак „Гаспромњефта” у Србију. Промена власника НИС-а није донела суштинску промену у конкуренцији на тржишту Србије. 

Шта ће за Вашу компанију значити уколико и после 2010. године буде постојао монопол на увоз деривата, будући да НИС тражи постепену либерализацију тржишта и после овог рока?

Наша компанија ради у многим земљама где је отвореност тржишта већ одавно норма у нафтном бизнису. Присталице смо отвореног тржишта и отворене приватне конкуренције, чија је суштина минималне цене нафтних деривата и максимални квалитет услуга. Отварањем тржишта, највише ће добити потрошачи, јер ће моћи да бирају где да точе најквалитетније гориво. Очекујемо да ће српска влада испунити обећање и после 2010. године либерализовати српско тржиште деривата. Када кажем да очекујемо либерализацију тржишта у Србији, подвлачим да је то наш властити интерес, а не интерес „Гаспромњефта” који овде има своју прераду нафте.

Каква је позиција „Лукоил-Беопетрола” у Србији и на Балкану у односу на друге нафтне компаније?

Балкански регион је, услед свог географског положаја, веза између земаља источне и западне Европе. Приметан је стални раст потрошње нафтних деривата. Несумњиво, добра политичка клима и односи између Русије и земаља балканског региона представљају добру подршку развоју бизнис пројеката. Ипак, „Лукоил”, будући да је приватна нафтна компанија, одређује приоритетне регионе пословања. По нашем мишљењу, постојање три или више великих руских нафтних компанија на тржишту балканског региона потпомаже развој здраве конкуренције, од чега ће највише добити коначни потрошачи.

Да ли је у плану проширење Ваше продајне мреже, куповина рафинерија или неке друге нафтне компаније?

Данас „Лукоил” успешно ради у Бугарској, Србији, Црној Гори, Македонији, Хрватској и постоје планови за развој у Албанији, Словенији и Босни и Херцеговини. У Србији успешно радимо. Захвални смо садашњој српској влади на помоћи у легализацији наших објеката. То ће нам помоћи да привучемо додатне инвестиције и изградимо наше објекте на европском нивоу. У последње две године наша позиција је знатно ојачала. Купљене су малопродајне мреже у Бугарској, Хрватској и Црној Гори.

Како „Лукоил” послује у условима светске економске кризе?

Криза негативно утиче на све сфере економије, па није изузетак ни пословање „Лукоила”. Инвестиције су ове године смањене за око 25 одсто, али то директно не утиче на пројекте који се тичу производње нафте и гаса, већ на квалитет деривата који се продају у Русији.

Влада Русије је одложила рокове за увођење нових еколошких стандарда о квалитету горива до 2014. године, што нам је дало могућност смањеног улагања. Приход „Лукоила” за првих шест месеци ове године износи око три милијарде долара, што говори да је финансијска ситуација и поред кризе стабилна, а планирана улагања ће износити око осам милијарди долара. 

Докле се стигло с преговорима у Словенији о преузимању тамошње рафинерије? Какви су планови „Лукоила” у Албанији и где сте у окружењу највише присутни?

„Лукоил” има планове за развој у Словенији и Албанији, у којима ће бити отворене филијале компаније. Што се тиче развоја, то ће бити тема наших даљих преговора.

Да ли мислите да је превише уколико су две руске нафтне компаније присутне на српском тржишту и може ли се говорити о руском монополу?

Сматрамо да присуство две или више руских нафтних компанија на тржишту Србије ни у ком случају не треба сматрати монополом. Тржише нафтних деривата је од почетка монополизовано, али је конкуренција на малопродајном тржишту озбиљна, што говори о његовој отворености. На тржишту Србије су и друге нафтне компаније Европе, које као и ми успешно раде. Присталице смо отвореног тржишта и отворене конкуренције.

Да ли „Лукоил” има негде сличну позицију као што је то у Србији, да постоји монопол друге приватне или државне компаније и како тамо послујете? Шта уопште мислите о монополима?

Практично, у свим балканским земљама цене на бензинским станицама одређује влада. У Русији, Америци, западној и источној Европи, где успешно радимо, цене одређује тржиште. Пут развоја, по нашем мишљењу, морају да одреде владе тих земаља, на основу својих националних интереса. Ми можемо да изразимо своје мишљење ако нас о томе буду питали, али ћемо искључиво поштовати све законске акте које су донеле владе земаља у којима радимо.

На релативно малој територији, Србија, БиХ и Бугарска, раде три руске компаније. Чини се да политика игра велику улогу у одлукама руских компанија где да инвестирају. Да ли је то тачно?

„Лукоил” је највероватније једина приватна компанија која има такве размере. Компанија активно учествује на Лондонској берзи. Наш велики акционар је „Коноко Филипс”, са око 20 одсто учешћа у власништву. Циљ је да зарадимо довољно новца како бисмо платили порезе и исплатили плате у свим земљама где радимо.