Лекари и трговци

Тројица београдских онколога нашла су се на „стубу срама” због 10.000 евра, које им је наводнo понудила фармацеутска компанија „Новартис” да пацијентима препоручују куповину лека за лечење рака њихове производње. Наравно, истрага ће показати да ли је било корупције, али све ово било је довољно да се поново покрене осетљиво питање утицаја фармацеутских кућа на докторе.

Министар здравља др Томица Милосављевић подсетио је да су односи између фармацеутских кућа и здравства регулисани законом, па се зна да фармацеутска кућа може лекару да плати одлазак на конгрес – пут, боравак и котизацију. За одржано предавање хонорар се исплаћује преко Ауторске агенције пошто се плати држави порез.

На папиру је тако, у амбулантама здравствених установа је другачије: за сваког лекара фармацеутске куће воде „рововску борбу”. У неким београдским домовима здравља директори су морали да уведу правило да представник фармацеутске куће може у амбуланту лекара улазити само између 13 и 13.30 часова, јер су трговци лековима „ускакали” у ординације усред прегледа нудећи, наравно, информације о новим лековима, али и поклончиће приде. Лојалност, која се огледа у форсирању одређеног лека, фармацеутске куће су спремне добро да награде.

Јавна је тајна да поједине фармацеутске куће готовином плаћају рецепте за своје лекове и то по – учинку, два или пет евра по свакој прописаној кутији лека. „Циљне мете” су лекари у домовима здравља, који једини имају право да прoписују лекове на рецепт. Запослени у фармацеутским компанијама за наш лист истина само незванично пристају да кажу како има лекара који се не либе да траже да им се плати зимовање за супружника или целу породицу да би били лојални фармацеутској кући. Представник једне америчке фармацеутске куће намучио се док је познатом лекару објаснио како правила компаније строго забрањују да се на стручно путовање води брачни друг. Апетити за учешћа на конгресима давно су превазишли традиционална места за српске медицинске скупове: Врњачку Бању, Тару и Златибор, где су се људи дружили, али и размењивали искуства. У моди су далека места – Рио, Кејптаун, Барселона...

Пре годину дана 13 страних фармацеутских компанија покушало је да уведе ред и правила у ову област. Потписали су Кодекс о прописивању лекова који се издају на рецепт. Дефинисали су шта је реклама, шта непримерено путовање, а шта неприхватљиви поклони. Најмоћније и најбогатије фармацеутске компаније у кодексу прецизирале су правила гостопримства на научним скуповима (ограничена на трошкове пута, исхрану, смештај и обавезну котизацију), али до прихватљивог износа, „оног који не би прекорачио своту коју би здравствени радници били спремни да плате за себе”.

Ствари би се сигурно промениле када би се кодекса придржавали и они који су га написали и они којима је намењен.