Ко ће на крају бити у праву

Да ли имам право да поделим са вама једну своју недоумицу, између низа недоумица које вероватно сви имамо, неки пут више, неки пут мање, неки пут са дозом љутње, зачуђености да се оне понављају, као оно да је Земља округла. Сад су на ред дошли они који говоре да не могу да разумеју да је ово подручје опседнуто идејом теорија завере. То се изговара са одмахивањем руком, са оним посебним изразом лица као кад се скида једна длака са црног одела. Скоро свакодневно од њих чујемо да не постоје теорије завере и да смо ми заведени теоријом завере.

Говоре како је то неспоразум и да свет у ствари живи врло једноставно, по природним законима, цветање, пупољци, лишће, плодови, извођење кућних љубимаца и да се живот одвија у идиличној представи једноставности. То, опет, није тако лоше, било би и пожељно, али ми на то нисмо навикли, а нисмо ни тако наивни да не тражимо одговоре на горућа питања, на теме дана, неспоразуме, најаве ратова. Јер, они који заговарају тезу да теорије завере не постоје заборавили су на врата која воде у књижаре, библиотеке, у излоге књига, на сајмове књига на које смо веома поносни, јер ту долази много света, који тумара, гледа евентуално и чита. А на сајму књига половина књига говори о заверама, бившим, садашњим и будућим. Теорије завере постају посебна категорија знања.

А шта значи завера? То зависи од тога да ли је у питању жртва или завереник, члан неког друштва или више друштава која имају план, која су чак и у сукобу интереса, у оквиру већ зацртаних супертајни, али раскринканих с бока. Како се долази до тог бочног разоткривања? Гомилањем података, систематизацијом по значају, добрим памћењем, повезивањем чињеница, чак и оних наизглед најбезначајнијих, најспореднијих, бочних података. У склапању тих информација, у једном тренутку, добијеш ту дефинитивну истину, наравно са дозом страсти за ту врсту сазнања и откривања. Добијеш податак, нешто што је добило своју коначну форму. Дакле, планери и план дефинитивно постоје. Али, можда је проблем у самом изразу теорија завере. Теорија завере спада у векове који су прошли. Ми смо у веку намере. Хајде да променимо заверу за намеру и да кажемо да данас и те како постоје теорије намере. Јер, ако се запитамо шта је коначан циљ друштава одувек па до данашњег тренутка, да ли се то може у једној краткој, сажетој реченици изрећи као – Владање светом? А ко жели да влада светом? – Сви. Како се данас влада светом? – Модерном демократијом (а да се подсетимо, грчки – демос=народ, кратос=владати), апсолутном и беспоговорном покорношћу која поприма разне видове и начине на који се то спроводи, или преко берзе. Империја ума остаје у безумној игри, у којој су људи, нације, животиње, територије, границе само бројке на табели берзанских извештаја са стрелицама зеленим нагоре и стрелицама црвеним надоле, као прст римског императора на гладијаторским играма.

Да ли човечанство напредује ако не планира уз помоћ црвене и зелене стрелице на графикону живота и смрти?