Шарена власт у Немачкој

Власт у Немачкој – она у покрајинама – постаје све шаренија. У источнонемачкој покрајини Бранденбург управо је обелодањено да ће убудуће за кормилом власти седети црвено-црвена коалиција. У маленој западнонемачкој покрајини Сар политичке боје сасвим су другачије сложене – најављена је тројна: црно-жуто-зелена коалиција. Оваj трилинг боја подсећа на заставу Јамајке па је тако нова власт добила име по овој острвској држави.

Најављено формирање нових влада у две покрајине изазвало је озбиљну политичку буру у Немачкој. Тешке рече и оптужбе стижу из свих страначких табора а у општем хаосу може се закључити само једно: на немачкој сцени више нема немогућих политичких „бракова”.

Формирање две нове коалиције у Бранденбургу и Сару дошло је изненада. У Потсдаму, главном граду покрајине Бранденбург, све је наговештавало да ће после избора на власти остати досадашња коалиција социјалдемократа и конзервативаца. А онда је лидер тамошње СПД Матијас Плацек саопштио неочекивану вест да ће социјалдемократи формирати владу са – Левицом.

Овакав политички „брак” није новост у Немачкој, у Берлину је већ на власти црвено-црвена коалиција а судећи по опрезним изјавама из социјалдемократског табора такве владе убудуће неће бити никакво изненађење. Будући лидер СПД, Зигмар Габријел – његов избор очекује се у новембру – недавно је изјавио да је потпуно отворен за такве потезе.

„Не треба да се плашимо сарадње с Левицом”, поручио је Габријел у интервјуу за дневник „Велт”. „Немам ништа против левичарских коалиција у покрајинама а може се размишљати о таквој влади и на савезном нивоу – после парламентарних избора 2013. године”.

Представници конзервативног блока у бранденбуршком парламенту, баш су бурно реаговали. Оптужбе су различите – од оних једноставних које кажу да је „Плацек изгубио сваки морални интегритет”, преко историјских да је „две деценије после пада берлинског зида Потсдам претворен у Кремљ”, до идеолошких „како су комунисти проблем, а не решење”.

Било како било социјалдемократе и Левица преузимају власт у Бранденбургу а у тамошњем парламенту имаће сасвим комотну већину – 12 посланика вишка.

Оно што се, међутим, догодило у Сару политички је преседан. Одлука тамошње покрајинске организације Зелених да уђе у коалицију са конзервативцима и либералима апсолутни је новитет у послератној немачкој политици.

И заокрет Зелених у Сару направљен је изненада, преко ноћи. Све пре тога је, наиме, указивало да ће у овој покрајини бити формирана једна другачија коалиција: црвено-црвено- зелене боје. А онда је уследио обрт, Зелени су „побегли” у загрљај демохришћана и либерала.

Зелени у Сару, у предизборној кампањи, имали су сасвим другачије ставове.

„После десет година владавине конзервативаца Сару су неопходне хитне промене... десница се истрошила ...”, записано је у предизборном програму екологиста. И онда шок: Зелени су пристали да владају Саром управо са таквим – истрошеним конзервативцима.

Централа Зелених у Берлину пожурила је да ублажи политичку штету објашњењима како је реч „о локалном експерименту” и „одлуци покрајинског руководства странке”. Такве речи нису деловале ни довољно уверљиво ни умирујуће. Зелени су, барем је такав утисак у медијима, приковани на својеврсни стуб срама. Удари стижу са свих страна а о њиховој силини најбоље говори изјава Данијела Кон-Бендита – (Црвени Дени из времена студентских протеста 1968), посланика у Европском парламенту, који је грубо закључио да је лидер Зелених у Сару, Хуберт Урлих, обичан мафијаш.