Šarena vlast u Nemačkoj

Vlast u Nemačkoj – ona u pokrajinama – postaje sve šarenija. U istočnonemačkoj pokrajini Brandenburg upravo je obelodanjeno da će ubuduće za kormilom vlasti sedeti crveno-crvena koalicija. U malenoj zapadnonemačkoj pokrajini Sar političke boje sasvim su drugačije složene – najavljena je trojna: crno-žuto-zelena koalicija. Ovaj triling boja podseća na zastavu Jamajke pa je tako nova vlast dobila ime po ovoj ostrvskoj državi.

Najavljeno formiranje novih vlada u dve pokrajine izazvalo je ozbiljnu političku buru u Nemačkoj. Teške reče i optužbe stižu iz svih stranačkih tabora a u opštem haosu može se zaključiti samo jedno: na nemačkoj sceni više nema nemogućih političkih „brakova”.

Formiranje dve nove koalicije u Brandenburgu i Saru došlo je iznenada. U Potsdamu, glavnom gradu pokrajine Brandenburg, sve je nagoveštavalo da će posle izbora na vlasti ostati dosadašnja koalicija socijaldemokrata i konzervativaca. A onda je lider tamošnje SPD Matijas Placek saopštio neočekivanu vest da će socijaldemokrati formirati vladu sa – Levicom.

Ovakav politički „brak” nije novost u Nemačkoj, u Berlinu je već na vlasti crveno-crvena koalicija a sudeći po opreznim izjavama iz socijaldemokratskog tabora takve vlade ubuduće neće biti nikakvo iznenađenje. Budući lider SPD, Zigmar Gabrijel – njegov izbor očekuje se u novembru – nedavno je izjavio da je potpuno otvoren za takve poteze.

„Ne treba da se plašimo saradnje s Levicom”, poručio je Gabrijel u intervjuu za dnevnik „Velt”. „Nemam ništa protiv levičarskih koalicija u pokrajinama a može se razmišljati o takvoj vladi i na saveznom nivou – posle parlamentarnih izbora 2013. godine”.

Predstavnici konzervativnog bloka u brandenburškom parlamentu, baš su burno reagovali. Optužbe su različite – od onih jednostavnih koje kažu da je „Placek izgubio svaki moralni integritet”, preko istorijskih da je „dve decenije posle pada berlinskog zida Potsdam pretvoren u Kremlj”, do ideoloških „kako su komunisti problem, a ne rešenje”.

Bilo kako bilo socijaldemokrate i Levica preuzimaju vlast u Brandenburgu a u tamošnjem parlamentu imaće sasvim komotnu većinu – 12 poslanika viška.

Ono što se, međutim, dogodilo u Saru politički je presedan. Odluka tamošnje pokrajinske organizacije Zelenih da uđe u koaliciju sa konzervativcima i liberalima apsolutni je novitet u posleratnoj nemačkoj politici.

I zaokret Zelenih u Saru napravljen je iznenada, preko noći. Sve pre toga je, naime, ukazivalo da će u ovoj pokrajini biti formirana jedna drugačija koalicija: crveno-crveno- zelene boje. A onda je usledio obrt, Zeleni su „pobegli” u zagrljaj demohrišćana i liberala.

Zeleni u Saru, u predizbornoj kampanji, imali su sasvim drugačije stavove.

„Posle deset godina vladavine konzervativaca Saru su neophodne hitne promene... desnica se istrošila ...”, zapisano je u predizbornom programu ekologista. I onda šok: Zeleni su pristali da vladaju Sarom upravo sa takvim – istrošenim konzervativcima.

Centrala Zelenih u Berlinu požurila je da ublaži političku štetu objašnjenjima kako je reč „o lokalnom eksperimentu” i „odluci pokrajinskog rukovodstva stranke”. Takve reči nisu delovale ni dovoljno uverljivo ni umirujuće. Zeleni su, barem je takav utisak u medijima, prikovani na svojevrsni stub srama. Udari stižu sa svih strana a o njihovoj silini najbolje govori izjava Danijela Kon-Bendita – (Crveni Deni iz vremena studentskih protesta 1968), poslanika u Evropskom parlamentu, koji je grubo zaključio da je lider Zelenih u Saru, Hubert Urlih, običan mafijaš.