На поклон – три милијарде евра

Србија је, према подацима Министарства финансија, од 2000. године, закључно са 2008, добила 3,3 милијарде иностране бесповратне хуманитарне и развојне помоћи.

Највећи донатор била је Европска унија, а следе Сједињене Америчке Државе, Немачка, Италија и Шведска. Највише донација усисали су буџет, енергетика, социјални сектор и грађанско друштво. Грантови за општу буџетску подршку и они намењени енергетском сектору представљају трећину укупне бесповратне међународне помоћи која је ушла у земљу од петооктобарских промена. У врху листе сектора примаоца су и пољопривреда, здравство и локална самоуправа. Више од сто милиона евра додељено је и за приватизационе процесе, односно развој бизниса и образовање, а нешто мање свет је Србији поклонио за унапређење државне управе, како је наведено у табели података које је Сектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћи Министарства финансија обрадио за потребе „Политикиног” мини-истраживања.

Према подацима из последњег годишњег Извештаја о међународној помоћи у 2008. са освртом на протекли период, највише бесповратне помоћи у земљу ушло је 2001. године – 623 милиона евра и то су углавном била средства хуманитарне помоћи која се најбрже и најједноставније реализују, 2002 – 530 милиона евра и 2003 – 460 милиона евра. Након успона и падова, грантови су прошле године опали на најнижу вредност од почетка транзиције – 166 милиона евра.

У протеклих девет година уочљиви су трендови смањеног учешћа хуманитарне у односу на развојну помоћ и смањеног учешћа бесповратне помоћи у односу на концесионалне кредите, као и промене секторске расподеле одобрених средства, с обзиром на напредак у реформама.

Узрок сниженог укупног нивоа укупне међународне помоћи у 2008. години последица је смањеног прилива бесповратних средстава, првенствено из билатералних фондова, те кашњења у реализацији претприступних фондова ЕУ, а с друге стране одражава неминовне застоје у раду државне управе који су последица политичке нестабилности и честих промена владе, објашњава се у последњем годишњем извештају. Битна је и напомена која упућује да Србија и убудуће може да рачуна на инострану помоћ, „имајући у виду да се реализација значајнијих средстава претприступног инструмента ИПА очекује у наредним годинама, то би требало да доведе и до пораста учешћа бесповратних средстава у структури и укупној реализацији међународне помоћи”.

Ипак, додаје се да „способност домаћих институција да користе средства међународне помоћи увелико условљава и ниво укупне реализације помоћи, те је даље унапређење институционалних капацитета приоритет чије ће остварење условити висину међународне подршке у наредним годинама”.