Гласач старији од "Политике"
ЈЕЖЕВИЦА – Сунчана референдумска субота у Јежевици код Пожеге, па напоље изашао и за сточић у дворишту своје куће засео старина Саво Тодоровић. Најстарији житељ овог краја, у сто пету већ загазио, а још очуваног здравља и бистрог ума. Чека да му дође гласачка комисија са оближњег бирачког места, па да и он гласа на референдуму за нови устав.
– Ја не пропуштам ниједне изборе ни гласања – каже нам он, додајући да су га стигле "велике године", здравље није богзна какво и ноге га боле јер је у животу рабаџијао са коњима, па су често мрзле, а све слабије чује и види. Ипак, ни сада се од своје вековне навике не одваја: да се насмеје и нашали.
Саво се родио још за владавине династије Обреновић, пре него што је настала "Политика", 17. јуна 1902. године. Имао тежак живот, увек много радио, војску служио у гарди краља Александра Карађорђевића. Сећа се, док му млађи причају о значају новог устава и проблему Космета, да је још 1924. године био, као гардиста, у краљевој пратњи на Космету, да су парадирали тим крајем, седам дана спавали у шаторима крај Пећке патријаршије.
Деценијама потом виталан и дуговечан, сеоске послове радио је и у дубокој старости, косио све до своје 95. године. И сада у кући живи сам, може да брине о себи, а помажу му редовно ћерка Милојка и зет Јордан, чија је кућа у близини, као и син Божо, који два пута седмично долази из Ужица.
Вели старина још да се увек држави одазивао кад је на изборе звала, али да му, ето, она не узвраћа, будући да око пола километра сеоског пута, за који је он пре двадесетак година копањем подлогу припремао, никако да буде асфалтирано, иако је цела Јежевица асфалтним путевима прошарана. Зато прашина стиже у његово беспрекорно уређено травнато двориште, у које Саво за лепа времена радо излази.
И реч по реч, па стиже и гласачка комисија, са оближњег бирачког места број 34 у Малој Јежевици. Дођоше чланови бирачког одбора Миливоје Шојић и Лука Миливојевић, те деда-Саву донеше гласачки листић да се изјасни. Узе старина оловку и, с видним напором, уморном старачком руком некако обави своју грађанску дужност. Са осмехом, наравно, од кога се ни у сто петој не одваја.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


