Енциклопедија писана преко колена

Од нашег дописника
Скопље – Реакције албанских интелектуалаца, њихових политичких партија и амбасада САД и Велике Британије на текстове у неким одредницама у првој Македонској енциклопедији (издавач Македонска академија наука и уметности, МАНУ), политичке су природе. Примедбе македонских академика и интелектуалаца Македонаца су, међутим, сигуран знак да је валидност садржине двотомне Енциклопедије оспорена а њена комплетна корекција неминовна.

Академик Милан Ђурчинов, који је међу првима рекао да је Енциклопедија „недостојна македонског народа”, признаје да у одредници о њему „тече мед и млеко”, али да му савест не дозвољава да пређе преко тог „галиматијаса”.

– Реч је о галиматијасу и ни у једном свом делу нема додира са ауторитативним лексикографским делом које претендује и мора да буде научно, презентујући научно веродостојне информације – каже академик Ђурчинов, додајући – То што је у Енциклопедији наружен албански етнос посебна је, рекао бих политичка тема. Много је опаснији крајњи исход представљања личности из области литературе и књижевне науке. Текстови из тих области су заиста груба дезинформација.

Уз напомену да није прихватио да руководи књижевним „сектором” јер носилац пројекта академик Блаже Ристовски није прихватио његов услов да му се у посао не мешају комисије и одбори, академик Ђурчинов са горчином говори о одредницама које су у Енциклопедији посвећене Блажи Конеском, Влади Малеском и Радовану Павловском, „стожерима македонске литературе и културе у 20. веку”.

– Највећа и најтежа неправда у овој несрећној књизи нанесена је Блажи Конеском. У њој за овог великана македонске литературе и културе потенцирано је оно што је најмање важно, али нема ни словцета о његовом грандиозном поетском опусу. Да би брука била потпуна, у одредници о Конеском је написана и ноторна дезинформација; да је „прву песму ’Писмо једној мајци’ написао по угледу на Мајаковског”, а такву песму никада није написао Мајаковски већ Сергеј Јесењин, што је познато и сваком школарцу, а камо ли универзитетском професору (др Весна Мојсова-Чепишевска).

Владо Малевски је један од најзначајнијих македонских белетриста, а у овој несрећној књизи је представљен као аутор песмица и хуморески које је, и сам, изостављао из своје обимне библиографије.

Ништа боље није прошао ни академик Радован Павловски, свакако корифеј македонског песништва. У тексту о њему изостављене су главне песничке збирке, нема ни речи о многобројним наградама које је добијао код нас и у свету нити податка да је најпревођенији македонски песник.

Песник и академик Павловски је, такође, огорчен својом биографијом у Енциклопедији.

– Знате, ја немам ниједан разлог да будем сујетан јер ми нико па ни македонски „енциклопедисти” не могу одузети или додати нешто што би се променило у моме стваралаштву и физичком битисању. Погађа ме, међутим, чињеница да ми је неки скрибоман, пишући преко колена, избрисао припадност македонском народу. Написао је да сам рођен у Нишу, живео у Хрватској и Београду, али ни речи о мојој Железној Реци (завичај у западној Македонији, прим. М. Р), епицентру моје суштинског постојања.

Са сличним реакцијама јавности се обраћају водећи македонски интелектуалци, заступљени у Енциклопедији, али други, са кључном примедбом да су најбољи изостављени, да су многима кривотворене биографије и, нарочито, да су у њој заступљени појединци „са минорним биографијама”, „бирани по кафанско-родбинским критеријумима”.

Прозвани академик и главни уредник Енциклопедије Блаже Ристовски је за „Политику” изјавио да неке примедбе стоје, те да неки од редактора нису прихватили његове сугестије о појединим текстовима.

– У писању Македонске енциклопедије била је ангажовања расположива научна ефектива МАНУ и трудили смо се да будемо на нивоу стандарда који захтева један овакав труд – рекао нам је академик Ристовски, потенцирајући да ће „основане и научно одрживе примедбе бити уважене” и унесене у кориговано издање Македонске енциклопедије. „Повлачење Енциклопедије је искључено”, децидиран је академик Ристовски.

Миле Раденковић