Тајне Манделине архиве

Америчка државна секретарка Хилари Клинтон напустила је летос Јужноафричку Републику са једном тајном. На десетодневној турнеји по Африци шефица америчке дипломатије провела је мање од 48 сати у земљи Рта добре, од тога 30 минута са Нелсоном Манделом (91), легендарним вођом јужноафричке револуције. Куртоазни разговор министра иностраних послова земље коју је Мандела 2003. године означио као „претњу светском миру” није исцрпио радозналост Хилари Клинтон. Госпођа Клинтон затражила је и добила сагласност да разгледа личну архиву Нелсона Манделе: „ковчег са благом на преко 100.000 речи” који обухвата приватне списе од 1929. године.

„Одушевљена сам, не само зато што сам имала прилику да се сретнем са Манделом већ и зато што сам добила прилику да видим одређени архивски материјал који раније није био изложен”, изјавила је госпођа Клинтон након посете Манделином Центру за сећања и дијалог у Јоханесбургу – обликованом иначе по угледу на Меморијални центар Била Клинтона, бившег председника САД и супруга данашње шефице америчке дипломатије.

Шта је од личних списа Нелсона Манделе прва на свету видела Хилари Клинтон – није саопштено. Тек, већ следећег месеца, потезом без преседана у пракси светских државника, Нелсон Ролихлала Мандела одлучио је да своју целокупну приватну архиву поклони својој фондацији – са правом умножавања широм света.

Упакована под насловом „Конверзација са самим собом”, Манделина приватна архива изазвала је ове седмице пометњу на Франкфуртском сајму књига. Водећи светски издавачи нису бирали средства да се докопају права на објављивање личних докумената најславнијег афричког политичара 20. века који је током политичке и оружане борбе против апартхејда стекао знанце од Махатме Гандија и Јосипа Броза Тита до краљице Елизабете Друге и Моамера ал Гадафија...

На шта је све мислио Нелсон Мандела током 27 година робије на Робин Ајленду код Кејптауна? Са ким се све дописивао током илегалне оружане борбе против апартхејда крајем педесетих и шездесетих година 20. века? Како је гледао на понуду богатог белог јужноафричког бизниса да сарађују у обликовању постапартхејдовске будућности земље Рта добре наде? Колико су Титови обавештајни официри помагали Мандели да започне оружану борбу на крајњем југу Африке? Како је почетком деведесетих година бранио тезу да право гласа на првим демократским изборима треба дати и тинејџерима са 14 година?... На ова и на многа друга питања званична Манделина биографија „Дуги ход ка слободи” не одговара. У свим ранијим исповедањима свету Нелсон Мандела није откривао неслућени таленат дисциплинованог хроничара. Током 27-годишњег тамновања на Робин Ајленду, Нелсон Мандела имао је право да једном дневно прима посете других затвореника и сваких шест месеци пошаље и прими по једно писмо. Мандела тврди да је сачувао сву преписку из тог времена, као и ону пре и после тога!

Није чудо да организатори Франкфуртског сајма књига сматрају „Конверзацију са самим собом” главним догађајем и будућим бестселером. Манделина лична архива биће штампана 2010. године – пред почетак Светског фудбалског купа у земљи Рта добре наде.

Једном објављена лична архива тешко оболелог Манделе (болује од рака простате од 2001. године) могла би расветлити бројне политичке мистерије надалеко од Рта добре наде.

Тања Вујић