Улемек предао лажни пасош

Јавни део седнице Врховног суда Србије по жалбама на првостепену пресуду Специјалног суда у предмету „земунски клан” завршен је јуче пред Врховним судом Србије. Одлука у другостепеном поступку биће донета накнадно на седници затвореној за јавност, а ВСС има могућност да пресуду укине у целини или делимично и да предмет врати на поновно суђење првостепеном суду, или да је преиначи.

Првооптужени Милорад Улемек, који је осуђен на 40 година затвора због више убистава, јуче је судском већу предао пасош СРЈ на име Владо Вукомановић. Тај документ, према његовим речима, доказује да он 3. августа 2002. године није био у Србији када је убијен Ивица Николић, телохранитељ сведока сарадника Љубише Бухе Чумета.

Улемек је навео да је из СРЈ изашао 1. августа на прелазу Прешево и да је са супругом Александром Ивановић пословно боравио у Македонији до 6. августа 2002. године. „То није фалсификат као што се причало, него оригинални пасош који ми је Државна безбедност издала 1998. године, на туђе име, пошто је тада одлучено да се припадницима ДБ које би могао да сумњичи Хашки трибунал, издају пасоши на туђа имена. Тада сам био пуковник ДБ и командант Јединице за специјалне операције”, објаснио је Улемек.

Додао је да се касније појавио и хрватски пасош са његовом сликом на име Владо Вукомановић, али да та два пасоша немају везе један са другим. „Обично се не појављујем пред Врховним судом, али сам присуствовао овој седници јер смо дошли до новог доказа. Тај пасош ми није био доступан јер нисам знао где се налази, мислио сам да га је полиција запленила током бројних претреса моје куће. Када ми је, међутим, кућа одузета у јуну, моја супруга је пронашла тај пасош приликом паковања ствари пре него што се иселила”, рекао је он.

Улемек је додао да је он „очигледан пример примене двоструких аршина” у вези са исказима сведока сарадника, јер га је Дејан Миленковић Багзи теретио и за отмицу Вука Бајрушевића и за отмицу Милије Бабовића, а осуђен је за отмицу Бабовића. „Оба исказа сведока сарадника имају исту тежину, а осуђен сам само за Бабовића. То је потпуни апсурд. Још је већи апсурд што ми је кућа одузета са образложењем да је 1998. године купљена новцем од отмице Бајрушевића за коју нисам оптужен, а он је отет 2000. године. Или је то тотална бахатост Специјалног тужилаштва или тотална неспособност, нема трећег”, рекао је Улемек.

Пресудом Специјалног суда на укупно 465 година затвора осуђено је 26 оптужених за 18 убистава, три отмице и два терористичка напада, а на по 40 година осуђени су Милорад Улемек, Милош Симовић, Владимир Милисављевић и Сретко Калинић.