Волстрит: бонус за кафе-куварицу

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 16. октобра – Банке и берзанске куће са Волстрита ових дана објављују да су у првих девет месеци ове године пословале веома успешно и обелодањују да ће због тога обилато наградити своје менаџерске тимове, али и остале запослене. Они који раде у 23 највеће куће у срцу америчке финансијске индустрије ових дана зато задовољно трљају руке, јер ће им се на личне рачуне слити више него 2007. – када је почела криза која је уздрмала не само њих, него и Америку, а са њом и остатак света.

Енормне бонусе, из перспективе обичног света апсолутно астрономске, поделиће и оне фирме које су опстале само захваљујући томе што им је држава прискочила у помоћ, парама пореских обвезника, јер су биле „исувише велике да би пропале” – са собом би у амбис повукле и остатак економије.

Али објава ових исплата, које се правдају пословним резултатима бољим од очекиваних, обнавља дебату о томе колико је овај сектор у међувремену реформисан – са закључком да готово уопште није – јер се сматра да су баш ове стимулације имале значајну улогу у распиривању кризе, јер су менаџери, имајући пред собом мамац бонуса за годишње резултате, улазили у огромне ризике да би постигли краткорочне успехе, али на дугорочну штету. Волстрит је због тога у последње две године описиван и као велика коцкарница, а цео систем као „казино капитализам”.

Као оправдање за повратак проказаних бонуса, банке наводе да су им се приходи вратили на пред кризни ниво (што ни издалека није случај у реалном сектору који се из рецесије извлачи веома споро, док незапосленост и даље расте). Једна од највећих финансијских кућа, Голдман Сакс, управо је објавила да јој је квартални профит 3,19 милијарди долара, то јест да је остваривала нето добит од око 35 милиона – сваког дана!

Због тога се овде поставља питање – како су успевали да толико зарађују у овим тешким временима. Одговор који се нуди гласи – зато што су се вратили старим навикама: финансијском коцкању.

Запослени у Саксу, њих укупно 31.000, немају међутим ништа против тога, придржавајући се принципа да је „и пад лет док траје”. Они ће примити у просеку по 527.000 долара, што је у односу на прошлу годину, када је финансијска олуја била на врхунцу, повећање од 84 одсто. То такође значи да ће ова година бити и рекордна када је реч о исплатама запосленима, а поготово менаџерском тиму, упркос томе што је и Сакс међу примаоцима државне помоћи.

Дејвид Винер, финансијски директор ове куће, ово је објаснио нужношћу спречавања да запослени оду у друге банке. „То је питање фер односа према нашим људима који су одлично обавили посао”, изјавио је.

Широка рука у исплатама зарада и стимулација слично се оправдава и другде – опасношћу да ће им конкуренције, домаћа или инострана, одвући најбоље људе. Да то баш не држи воду, показује пример највећег америчког осигуравача АИГ, где су бонусе, у оквиру програма „подстицања лојалности” за кључне људе, добили и кафе-куварица  (7.700 долара), курир и нижа архивска чиновница (по 7.000). АИГ је лане добио 86 милијарди од државе да опстане.

Председник Обама је међу своје мере за смиривање кризе и боље регулисање финансијског сектора уврстио и именовање „платног цара” – посебног функционера чији је задатак да контролише исплате зарада у кућама које су спасаване државном интервенцијом. Тај „цар”, Кенет Финберг, јуче се огласио одлуком да одлазећи директор Бенк ов Америка остане без плате за ову годину од милион и по долара, а да милион који је већ примио врати. Али Кенет Луис, који је на то реаговао изјавом да ће одмах написати чек на ову своту, није баш ојађен: Финберг није имао овлашћења да поништи раније постигнут споразум о његовој пензионерској отпремнини, која, како тврди „Волстрит џорнал”, износи укупно 69,3 милиона.

Иако су ове исплате овде све чешће оспораване, још нема консензуса око тога – колико је доста, а колико превише. Зараде менаџера, које су 1990. биле „само” 90 пута веће од просечне плате радника, у међувремену су постале веће за 250 пута. Само један годишњи менаџерски бонус је двадесетоструки износ свега што просечан Американац заради – током целог живота.