Важна је добра представа

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, октобра – Висока политика, славне личности, скандали, криминал и понека топла људска прича, то је рецепт који телевизијама обезбеђује рејтинг на свим меридијанима. У Америци поготово.

Ово се нарочиту уверљиво видело у петак, када је главни догађај требало да буде посета Барака Обаме Њу Орлеансу, који се још није опоравио од пустошног урагана из августа 2005., који је донео највећу елементарну катастрофу у америчкој историји – али је председнику публицитет изненада преотела авантура једног шестогодишњака, петочасовна драма са срећним исходом зато што је на крају испало – да авантуре није ни било.

Али на ТВ екранима, од једне до друге обале Америке, гледаоци су напето очекивали трагедију. Камере су пратиле лет нечега што је издалека личило на летећи тањир, а у ствари је био нека врста балона ручне израде, са невеликом путничком гондолом, у којој је, како је то предочавано током преноса његовог око 80 километара дугог лета изнад Колорада, био један шестогодишњак.

Он је, тако је изгледало, ушао у балон напуњен хелијумом, који је његов отац направио као „породични научни експеримент”, и под не сасвим разјашњеним околностима винуо се под облаке.

Кад су његови упутили први позив за помоћ, локална ТВ станица је одмах узбунила своју централу, ова мобилисала све своје капацитете. Видевши шта се догађа укључиле су се потом и остале мреже и почео је директан пренос нечега што је претило да постане породична трагедија са националним димензијама.

Лет балона су са земље пратиле полицијске патроле и возила за хитне интервенције, узбуњен је и НОРАД, америчка противваздушна одбрана, чији је један „црни соко” хеликоптер покушавао да турбуленцијом својих пропелера балон усмери ка земљи. Водитељи су у међувремену пред камере доводили разноразне експерте који су објашњавали технологију балона, саветовали како да се дечак спаси, правили његов психолошки профил, анализирали како се осећа, да ли је успаничен и може ли рационално да размишља, процењивали да се на тој висини можда већ смрзао...

Кад је балон напокон, делимично издуван, меко приземљио, настала је драмска пауза, моменат тишине који или најављује велику трагедију или опуштајућу катарзу.

Кад су отворили гондолу – била је празна.

Да ли је мали Фалкон Хини успут негде испао а да то нико није видео?

Тек петог сата стигла је вест да је пронађен, жив, али не на неком дрвету које је спречило да тресне о земљу – него у гаражи своје куће, како спава у једној картонској кутији. Заиграо се, објаснио је касније, и придремало му се...

Камере су онда испред ставиле целу породицу, разбарушеног оца коме иначе авантуре нису стране, заједно са синовима он, кад год се укаже прилика, „гони олује”, приближава се аутомобилом опасним ураганским ветровима и чини неке друге експерименте „у образовне сврхе”.

Одлучно је демантовао како је све време знао да му је најмлађи син безбедан, као и да је све инсценирано због публицитета, коме су иначе склони: цела породица је пре тога учествовали у овдашњој верзији ријалити шоуа „Мењам жену”.

Али неке сумње су остале. У специјалној емисији Ларија Кинга посвећеној овом догађају, у којој су гостовали сви Хинијеви, главни јунак је, упитан зашто није изашао из гараже док су га сви тражили, гледајући у оца рекао: „Зар ми нисте рекли да правимо представу”?

Водитељ се није ухватио за то, али медији јесу. Отац је потом пропитиван на ту тему од разних ТВ мрежа, али је грчевито, на моменте и уз помоћ суза, објашњавао да је цела породица проживела страшне сате неизвесности око судбине њеног најмлађег члана.

Како год било, сви детаљи нису баш најјаснији, али су велике телевизијске мреже утолиле своју хроничну глад за драмама „уживо”.

На неки начин, то је било упоредиво са сличним заплетом који је постојао само у телевизијским сликама 11. септембра, када је Си-Ен-Ен, док је Обама у Пентагону полагао венац на месту где су терористи Ал Каиде срушили путнички авион, јавио и потом око два сата „врућом” држао „хитну вест” да је на оближњој реци Потомак обалска стража пуцала у један брзи чамац који је по сваку цену хтео да уђе у забрањену зону. Показало се на крају да није било никакве пуцњаве нити покушаја да се угрози председникова безбедност.

Али, као и авантура шестогодишњака из Колорада, и то је био било нешто. „Ако ништа друго, имали смо сат и по фасцинантног преноса, без реклама, а хвала богу што се све добро завршило”, искрено је суштину догађаја описао водитељ Фокс телевизије Шепард Смит.

Био је у праву – представа о догађају је важнија од самог догађаја. И мора је бити.

Милан Мишић