Специјални закон за вишкове

Влада Србије би, најраније следећег четвртка, могла да расправља и усвоји још два од три најављена предлога закона у које ће правно упаковати намере за смањење државне администрације: да предложи измене и допуне закона о државним службеницима и максималномбројулокалних чиновника, сазнаје „Политика” у Немањиној 11.

Судећи по предлогу закона о плафонирању броја службеника у делу републичке администрације, у коме има решења супротних одредбама више системских закона (Закона о раду, закона о државним службеницима, о радним односима у државним органима, о платама државних службеника и намештеника), било би упутно да се,док још има времена,потпуно усагласи законски и пакет пратећих прописа у којима ће се правно покрити предстојећа рационализација државних служби. Да због пресуда у могућим управним споровима надлежне сутране биболела глава, абуџет имао додатни трошак. И како се не би довела у питање,иначе,преко потребна рационализација и намера да се јавна потрошња смањује и обарањем расхода за запослене. Сем ако предложени закон није лекс специјалис (што још ниједан владин званичник није изговорио)или,како га један добро правно потковани државни чиновник у шали назва „специјалис специјалиса”. Посебан је свакако.

Кратки рокови за озбиљне послове

Да се строго држала правних процедура и правне логике, пре него је овим посебним законом дерогирала неке одредбе системских закона (рецимо оне који се тичу оцењивања чиновникаили примања новихслужбеника на место отпуштених), влада јетребало да хармонизује целину. Ма колико нелогично било да се системски закони мењају због посебних.

Али оставимо да,ако до тога дође, надлежни (скупштина), дају оригинарно тумачење шта је с чим у складу,а шта у супротностима. Вратимо се практичнијим проблемима: опасности да се стварна потреба смањења државних трошкова „заглави” у натегнутим роковима. Јер, према најавама из парламента, предложени и очекивани закони, иако супрослеђени по хитном поступку, могли би да се укрцају на дневни ред,још незаказаног скупштинског заседања, најраније крајем октобра. Постоји опасност да онда расправа опакету ових закона и њихово усвајање, због шкакљивости, потраје. Објективно, да и нема тих проблема, они би могли да освану у „Службеном гласнику” у најбољем случају до средине следећег месеца. Онда би за само месец и по требало завршити и оцењивање чиновника и доношење владиног правилника којима ће бити прописан максимални број запослених у појединачним институцијама и сачинити нове систематизације.Много озбиљног посла за мало времена, сем ако се не буде радило преко колена.

Трошковник без систематизација

Све и да се то обави ваљано и по предвиђеној динамици, постављасеипитањекакоћесе, безновихсистематизација (рокзањиховодоношењеје 31. децембар) исазнањакојараднаместа и који људиостају,акојасеукидају, односно одлазе (свако вуче одређену плату), планирати расходи за запослене у 2010. у буџетима појединачних корисника и државе као целине. А до 31. децембра буџет би требало да прође целу скупштинску процедуру и да будеусвојен. Сем ако држава не планира да првих месец-два живи на привременом финансирању или да усвоји буџет који ће мењати већ почетком године.

Оно што је сада извесно, ма колико се наводила као основ за рационализацију радних места и нове систематизације „гиљотина прописа”,то у овом таласуне можебити. Сем у неколико изузетних случајева. Из више разлога. Пре свега, овом „гиљотином” нису обухваћени сви, већ само део прописа, оникоји се односена процедуре које отежавају пословање и дотичу само ограничен број државних органа и организација. Да је под лупу стављен цео законодавни оквир Србије и направљена инвентура свихпрописа који остају и који се укидају, укидање непотребних моглоби се извести једним законом о „гиљотини” као што су то урадиле неке земље. Остаје,наравно,питање колико закони који важе на папиру и не примењују се, уопште ангажују администрацију, привреду играђане.У сваком случају,кад Јединица за реформу прописа предложи укидање једнихи измене других закона, надлежна министарства и владу очекује доста посла. Пре свега да предложе законе о престанку важења сваког појединачно непотребног закона и измене законакојима би се укинуле или поједноставиле сада компликоване процедуре. А све то захтева и владину и скупштинску процедуру, уме да потраје, тако да ћетешко бити урађено, како би заиста постало основ за прављење нових систематизација. А увођење једног уместо пет шалтера, у неким случајевима, уз добру вољу и договор надлежних могло се обавити и до сада и без „гиљотине”.

Весна Јеличић