Дедино име поново у моди

Стара народна „Димитрије, сине Митре” постала је, сложиће се боеми, ванвременска песма. Можда је пре десетак година неко у то и сумњао, јер тад баш и није било нових нараштаја Димитрија које би овај стих у срце гађао, али данас мајчин зов по двориштима широм града казује да је ово традиционално име као феникс поново испливало из заборава. Српска историја живи и кроз имена, а приметно је да савремене маме и тате настоје да је очувају дајући новорођенчадима називе какве су носили њихови дедови и прадедови.

Готово да данас нема вртића у коме се са Димитријем не играју Стеван, Андрија и неки нови, мали љутица Богдан показујући да имена чувених српских јунака нису пала у заборав. И Милица Новаковић, шеф матичне службе општине Савски венац, каже да је приметно да се у последњој деценији у крштенице враћају православна традиционална имена као што су и Огњен, Лука, Павле, Илија, Вукашин. Све то на уштрб Ивана, Драгана, Зорице, Биљане и Љиљане, који са почетка 21. века падају на дно родитељских жеља док бирају називе будућих наследника.

– У матичним књигама Савског венца све је више и женских старих имена каква се могу наћи у црквеном календару, попут Анастасије, Олге, Анђелије, Ксеније. Пронашли смо их уписане у књигама из 1873. године, а све чешће се појављују и данас. Ипак, вечити владари у српском именослову су Милица и Никола. Многи родитељи се данас одлучују да малишанима дају имена која звуче као надимци: Вања, Саша, Маја, Бобан – објашњава Новаковићева.

Све док име није погрдно, матичари Савског венца не оспоравају родитељску вољу, али ипак једном пару, са свакидашњим именима Мирјана и Милош, нису дозволили да свог наследника назову Петар Други. Ништа против, међутим, нису имали када су у матичне књиге последњих година уписали три Опролећоване, Водана, Нарту, Роналда и Роналдиња.

Рада Вићентијевић, начелница статистике у градском Заводу за информатику и статистику, објашњава да су некада популарног Југослава, после ратова и распада СФРЈ, на листи истакнутих имена у главном граду заменили Срба, Србијанка, Слобода, Слободан и чак Слоботка.

– Права навала ових имена била је деведесетих година када је владало такозвано србољубље. Занимљиво је да смо тада имали доста Слободана, док данас нема баш много Бориса – запажа Вићентијевићева.

Поред старих имена Николине, Анђелије, Димитрија, Огњена и Матеје, после 2000. године приметно је, како каже, да родитељи девојчицама дају кратка имена. Тако из породилишта маме кући све чешће доносе Сару, Мију и Ању. Мада се традиционална имена данас враћају у моду, разлика је неоспорна, јер документа говоре да док су се бебе рађале на њиви и сламарици 1921. године највише су их називали Радмила, Миодраг и Милорад, које данашњи клинци сада више не срећу у школској клупи, већ их познају као деку и баку из комшилука.