Крај још једне ратне легенде

Вест о његовој смрти добила је посебан публицитет у две земље, у његовој отаџбини, Русији и - у Немачкој. У првој је, истина са задршком, постао легенда, у другој је био симбол дефинитивног пораза нацизма и Хитлерове тираније.
У Пскову, његовом родном граду, недавно је, у осамдесет петој, склопио очи Михаил Минин, некадашњи црвеноармејац, који је први истакао победоносни, црвени барјак на куполу Рајхстага, у самом срцу Берлина. Догодило се то 30. априла 1945, с вечери, док су у престоници Рајха још беснеле огорчене уличне борбе и Берлин био у рушевинама, пламену и диму. Рат је трајао још недељу дана, али је овим чином, буквално и на симболичан начин, коначно и неопозиво, означен крај и крах нацистичког сна о "хиљадугодишњем царству".

Није то, међутим, она чувена фотографија, незаобилазна у свим причама о Другом светском рату, са заставом која се вијори над паклом Берлина, са упадљивим и великим српом и чекићем. На њој нема Минина!

Уместо њега, у легенду су ускочили други, црвеноармејци, подофицири, Михаил Јегоров и Мелитон Кантарија, који су, накнадно, али овога пута уз присуство фоторепортера, рано првог маја 1945. истакли велики барјак победе. У часовима "премијере", док су совјетски војници јуришали на Рајхстаг и Минин, спонтано, изводио своје херојско дело, није било фотографа.

Годинама и деценијама је потом у званичном оптицају била ова доснимљена сцена и легенда, све док историчар Аркадиј Дементијев, трагајући у архиву Централног музеја руске армије у Москви, није "рехабилитовао" црвеноармејца Минина.

У разним верзијама и интерпретацијама легенде са замењеним улогама, најчешће се спомињао Стаљин и његова улога у свему томе. Њему је, наводно, више одговарало померање датума на велики празник рада и, опет наводно, истицање у први план, у херојској улози, Мелитона Кантарије - његовог земљака, Грузина.

И та чувена фотографија, накнадно направљена, има своју "причу". Ратни репортер, који је извештавао о борбама за Берлин, и снимио фотографију, био је, по једној верзији, принуђен да је - ретушира. На обе руке, и левој и десној, једног од војника који су држали победоносни барјак видели су се часовници. Онај са десне руке морао је бити уклоњен да се не би помислило на крађу и отимачину. На оној оригиналној застави, коју је дан пре ове, и као први, окачио Михаил Минин, није било пролетерских знамења - српа и чекића.

Минин је, иначе, отишао 1941. на фронт, као добровољац. Изашао је из рата са многобројним одличјима, завршио потом високе војне школе и све време, до пензионисања 1969, остао у оружаним снагама.

По окончању хладног рата нашао се једном поново у Берлину, и у згради Рајхстага, у којој се данас налази, и заседа, немачки савезни парламент, Бундестаг: делегација руских ветерана, који су учествовали у походу на Берлин, састала се са немачким колегама који су, очајнички и узалудно, покушавали да зауставе "руски ваљак".

Приликом темељног реновирања зграде Рајхстага, којој је, у новом "издању" додата велика, централна купола у стаклу (парламент, као представништво народа, мора бити "транспарентан"), сачуван је један број оригиналних графитних порука и записа које су, на унутрашњим зидовима, у ходницима и другим просторијама, оставили црвеноармејци. И у њима се види колики је изазов за совјетске војнике био победоносни "марш на Берлин".

Приликом реновирања историјског здања, уз помоћ особља руске амбасаде, као "експерата" и преводилаца, извршена је селекција: одстрањене су су оне са увредљивим садржајем и - псовкама...