Дворови на Дедињу чекају нови статус

Комисија за споменике од изузетног значаја при Министарству културе Србије покренула је поступак да се комплекс дворова на Дедињу прогласи за културно добро. Овај комплекс није до сада имао статус споменика културе, будући да се налази у оквиру просторно-културне целине Топчидер, тако да дворови нису у овој категоризацији били посебно наведени.

Након што Влада Србије (очекује се до краја године) прогласи дворски комплекс на Дедињу спомеником културе, биће покренута иницијатива за рекатегоризацију. То значи да комплекс дворова на Дедињу испуњава услове и за виши статус, односно за категорију споменика од изузетног значаја. Ову одлуку доноси Скупштина Србије.

Од Марка Поповића, председника Комисије за споменике од изузетног значаја, сазнајемо и то да у Србији сада има 200 споменика од изузетног значаја, али да неки од њих тај статус више неће моћи да задрже.

– Спомеником од изузетног значаја проглашене су својевремено и илегалне партијске штампарије на Бањици. Комисија би требало да ревидира ову категоризацију, јер не могу партијске штампарије да буду у истом кошу са Студеницом – каже Поповић.

С друге стране, постоје споменици културе који нису вредновани као споменици од изузетног значаја, иако то заслужују. То је случај и са Домом Народне скупштине у Београду, Петроварадинском тврђавом у Новом Саду или археолошким локалитетом Кале, познатом по значајним остацима хеленистичке културе.

– Када је реч о дворовима на Дедињу, планирано је да се некадашња зграда дворске страже адаптира за музејске просторије. Реч је о површини од око 1.700 квадратних метара, где би били излагани предмети из богатих дворских колекција. Иако је посетиоцима омогућено да виде дворско благо, будући да су отворени за публику 2003. године, постоји низ предмета, као што је на пример сребрнина коју није могуће у садашњим условима изложити. Тако би посетиоци најпре обишли овај музеј, а потом наставили шетњу кроз дворски комплекс – објашњава Марко Поповић.

Министарство културе је већ одредило средства за пројектовање и реконструкцију те зграде уз сагласност принца Александра Карађорђевића.

Дворски комплекс грађен је у раздобљу од 1924. до 1936. године, на имању краља Александра Првог  Карађорђевића, за приватну породичну резиденцију владара. Првобитно замишљено само као „краљева вила”, ово резиденцијално здање добило је све одлике и садржаје дворског комплекса владара.

Стручњаци Комисије за споменике од изузетног значаја истичу да се у настанку дворског комплекса уочавају две етапе грађења које се стилски и концепцијски разликују.

Првобитни комплекс са Краљевим (старим) двором у средишту и пратећим здањима – дворском капелом Светог Андрије, зградама дворског економата, жандармерије и дворске страже, као и мањих здања у дворском парку (Бели павиљон, Концертна тераса) – представља јединствену и стилски уједначену целину. Здања првобитног комплекса, подигнута до 1929. године, грађена су према пројектима мало познатог архитекте Живојина Николића из оновременог Министарства грађевина, па се сматра да је за обликовање комплекса било значајно и лично краљево ангажовање. Уочљива је тежња да се двору да печат националне архитектуре, уз примену материјала и декоративних елемената који се ослањају на традиције српског средњовековног градитељства. У том смислу посебно се истиче дворска капела, која готово да представља реплику Краљеве цркве у Студеници. За грађење двора биле су ангажоване најпознатије домаће мајсторске и уметничке радионице. Избор материјала за владарски двор – брачки мермер, пећки оникс, бихаћки пешчар, рогашко стакло – симболично је одсликавао јединство новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

За обликовање ентеријера, посебно репрезентативних просторија у приземљу двора, био је ангажован Виктор Лукомски, образовани руски архитекта, емигрант после Октобарске револуције. За разлику од екстеријера, овде је до изражаја дошло стилско уобличавање блиско ренесансним дворовима.

Посебна пажња била је посвећена уређењу просторија у сутерену двора, које су све обликоване у духу руског наслеђа 16–17. века. Пројектовао их је Николај Краснов.

Посебну стилску целину у оквиру владарског резиденцијалног комплекса на Дедињу представља здање Белог двора, које је подигнуто 1934–1936. године, према пројекту архитекте Александра Ђорђевића. Грађен у духу прочишћеног академизма, Бели двор одсликава једно од актуелних стремљења карактеристичних за српску архитектуру треће и четврте деценије 20. века. За разлику од Краљевог (старог) двора, ослоњеног на традиције српско-византијске уметности, а у извесним детаљима и руског наслеђа, Бели двор је настао под непосредним утицајем француске академске архитектуре.

Марија Ђорђевић

-------------------------------------------------------

Збирка ремек-дела

Комплексу дедињског владарског двора посебну вредност дају уметнички предмети као интегрални део ове споменичке целине. Пре свега, реч је о збирци од више од 200 уметничких слика. Најзначајнија платна потичу из колекција краља Александра и кнеза Павла, међу којима се налазе светска ремек-дела, попут радова Пусена, Бројгела, Веронезеа, Канелета и других. Знатан део ове збирке чине и дела најпознатијих југословенских сликара, како оних старије генерације тако и оних из раздобља после Другог светског рата. Дворски амбијент, нарочито у екстеријеру, оплемењују скулптуре, дела Томе Росандића, Франа Кршинића и посебно монументална пластика Ивана Мештровића, која одсликава лични афинитет краља Александра према делу овог уметника. Ентеријере двора испуњава и мноштво предмета примењених уметности.

----------------------------------------------------

Резиденција и парк

Дворски комплекс на Дедињу, као целину владарске резиденције, уз здања Краљевог двора и Белог двора сачињава и више пратећих објеката као и дворски парк, који их окружује. Целину споменичког наслеђа са дворским здањима и парком чини и изузетно драгоцен мобилијар који се налази у зградама оба двора. Објекти комплекса дворова су: Сламната кућа, Краљев (стари) двор, Капела св. Андрије, кухиња Краљевог двора, зграда дворског економата, зграда дворске страже, зграда дворске жандармерије, Бели павиљон, Концертна тераса, декоративни базен – водено огледало, Бели двор и зграда затвореног базена.