Течни гас под контролом

Трговци течним нафтним гасом који после Нове године буду хтели да увозе ово погонско гориво мораће да имају своје резервоаре за складиштење.То ће бити један до главних услова за бављење овим послом.

Истовремено би за ауто-гас као погонско гориво требало да се дефинишу и посебни стандарди под којима би он могао да се увози односно да се тачно зна колики је однос бутана и пропана како после точења у аутомобиле не би имао штетних последица.

Циљ је да се предложеном регулативом стане на пут шверцу, односно све чешћим покушајима увозника да избегну плаћање акциза на течни нафтни гас који сада износи 15 динара по килограму, тако што га пријављују као гас за домаћинство које се точи у бутан боце и који је ослобођен плаћања државних дажбина. Али и све чешћем намешавању гаса тако што поједини увозници посебно увозе пропан, посебно бутан и потом га сами праве.

– Идеалан однос бутана и пропана је 65 према 35, међутим може се догодити и да пропана има 80 одсто у смеши због чега ауто зими сигурно неће моћи да упали – упозорава Божа Станишић, директор у приватној нафтној компанији „Петробарт-АВИА”.

Саша Илић, извршни директор НИС-ТНГ, каже да је тешко рећи колико се због шверца, односно избегавања плаћања акциза на течни нафтни гас мање пара слива у државну касу, напомињући да оваква врста проблема није типична само за српско тржиште, него је евидентна и у већини других земаља. Први корак у решавању проблема је стална контрола примене и поштовања постојеће законске регулативе и то пре свега када су у питању транспорт, складиштење и промет.

У појединим земљама, проблеми везани за избегавање плаћања државних захватања на течни нафтни гас (ТНГ) решени су увођењем обавезних акцизних складишта. У неким се ауто-гас боји посебном бојом, каже Илић.

Када је реч о Србији, где је ово погонско гориво једно од ретких чији је увоз слободан, осим уобичајених царинских контрола увозне документације, не постоји посебна контрола увоза, нити прометника који се баве тим послом.

Илић истиче да течни нафтни гас који се продаје на пумпама НИС-а одговара стандардима прописаним нашим законима и нема разлике у квалитету између ауто-гаса и гаса у боцама. Међутим, он не спори да је нагли раст српског тржишта у протеклих седам година имао и одређене негативне последице, и то пре свега када је реч о промету, а који је у супротности са важећом законском регулативом.

Када је реч о томе да ли цена течног нафтног гаса може бити још нижа (а упола је јефтинија од литра нафтних деривата), Илић каже да се цена слободно формира, да њу првенствено контролише тржиште пошто се сви велики прометници снабдевају и из сопствених извора у иностранству и из НИС-а.

НИС у овом часу може да покрије између 55 и 60 одсто одсто потреба домаћег тржишта ТНГ-ом када је у питању велепродаја.

– Нажалост, наша позиција, када је у питању малопродаја, далеко је неповољнија и један од приоритета у перспективи је повећање малопродајне мреже НИС-а. Циљ ће бити реализован уградњом инсталација за утакање ауто-гаса на постојећим бензинским станицама Нафтне индустрије. Очекује се да ће у догледно време ауто-гас моћи да се точи на око 100 до 150 НИС-ових пумпи. За сада је то могуће на 25 до 30 бензинских станица.

Илић истиче да се приближно трећина укупних потреба Србије подмирује производњом течног нафтног гаса у домаћим рафинеријама. – Више од 85 одсто домаћег ТНГ-а се добија приликом прераде сирове нафте у рафинерији у Панчеву, а преостале количине се добијају процесом пречишћавања гаса у Елемиру. Преостале количине за потребе српског тржишта се увозе из земаља у региону и Русије – каже он..

Од укупно увезених количина преко НИС-а се увезе око 40 одсто, док остали прометници увозе 60 процената.