Самоука уметница слика и у 95. години

Отац бележник оставио јој је даску од танког дрвета и палету са бојама, узјахао коња и отишао на имање. Када се вратио кући, упитао је тада четворогодишњу Шарлоту Пешић ко је овако добро насликао дечака и девојчицу како играју тенис. Са одушевљењем је прихватио одговор ћерке: „Па рекао си ми да насликам нешто”.

Прошло је тачно девет деценија, а Шарлота, станар Дома за старе „Вождовац”, у холу ове оазе за треће доба изложила је двадесетак, од чак 2.000 уља на платну. Поставка „Одсјај ока” обухвата опус ове времешне уметнице без сликарске школе настао у протеклих годину дана. Слике које је, каже, напамет стварала претходних деценија, красе њену гарсоњеру али и готово сваки хол здања на Вождовцу.

– Сликање ме одржава у животу јер осећам да ћу умрети у сну. Зато устанем, узмем боје, кичицу и кренем. Али не започнем једну, него увек више од две слике које радим упоредо. Највише волим да цртам цвеће, а ту су и портрети, мртва природа... Често сликам Исуса Христа, Николу Теслу и Леонарда да Винчија јер су ми узори. То су били позитивни људи, а без позитивне енергије нема живота. Зато не волим када сретнем лоше и несрећне особе. Покваре ми расположење и тога дана не могу да стварам. Али тугу и бол коју повремено осећам не преносим на платно. Оне нестану, а рука слика само позитивне ствари – прича Шарлота и показује своје најомиљеније дело – „Египћанку” коју је на платно, по сећању урезаном са старе фотографије, са 18 година пренела за само један сат.

Таленат је наследила од оца који је, каже, одлично сликао, али и деде коме је четкица такође често била у руци. Дека јој је усадио и љубав према још једној уметности – поезији. Зато је до сада написала чак 160 песама.

– Ја сам сваштар. Сликам, пишем, некада сам играла тенис, балет, била глумица, модни цртач... Све ми је ишло од руке осим математике. Немојте ме питати да ли знам таблицу множења јер је одговор не, што је многима чудно због чињенице да потичем из учитељске породице. Али поседујем оно што је код многих људи ретко. Креативност. Доста мојих слика није урамљено јер немам толико пара. Зато сама од канапа стрпљиво исплетем рам – искрена је Шарлота која у дому на Вождовцу живи већ 38 година. Продала је кућу и дошла да нађе породицу.

– Стекла сам много добрих пријатеља. Сви ме воле, од чистачице до докторке јер сам и у овим годинама позитивна особа. Од сваког човека зависи како ће започети дан. Ја и даље сваког јутра, у 95 година, устанем са осмехом на лицу – оптимистично закључује Шарлота.