Samouka umetnica slika i u 95. godini

Otac beležnik ostavio joj je dasku od tankog drveta i paletu sa bojama, uzjahao konja i otišao na imanje. Kada se vratio kući, upitao je tada četvorogodišnju Šarlotu Pešić ko je ovako dobro naslikao dečaka i devojčicu kako igraju tenis. Sa oduševljenjem je prihvatio odgovor ćerke: „Pa rekao si mi da naslikam nešto”.

Prošlo je tačno devet decenija, a Šarlota, stanar Doma za stare „Voždovac”, u holu ove oaze za treće doba izložila je dvadesetak, od čak 2.000 ulja na platnu. Postavka „Odsjaj oka” obuhvata opus ove vremešne umetnice bez slikarske škole nastao u proteklih godinu dana. Slike koje je, kaže, napamet stvarala prethodnih decenija, krase njenu garsonjeru ali i gotovo svaki hol zdanja na Voždovcu.

– Slikanje me održava u životu jer osećam da ću umreti u snu. Zato ustanem, uzmem boje, kičicu i krenem. Ali ne započnem jednu, nego uvek više od dve slike koje radim uporedo. Najviše volim da crtam cveće, a tu su i portreti, mrtva priroda... Često slikam Isusa Hrista, Nikolu Teslu i Leonarda da Vinčija jer su mi uzori. To su bili pozitivni ljudi, a bez pozitivne energije nema života. Zato ne volim kada sretnem loše i nesrećne osobe. Pokvare mi raspoloženje i toga dana ne mogu da stvaram. Ali tugu i bol koju povremeno osećam ne prenosim na platno. One nestanu, a ruka slika samo pozitivne stvari – priča Šarlota i pokazuje svoje najomiljenije delo – „Egipćanku” koju je na platno, po sećanju urezanom sa stare fotografije, sa 18 godina prenela za samo jedan sat.

Talenat je nasledila od oca koji je, kaže, odlično slikao, ali i dede kome je četkica takođe često bila u ruci. Deka joj je usadio i ljubav prema još jednoj umetnosti – poeziji. Zato je do sada napisala čak 160 pesama.

– Ja sam svaštar. Slikam, pišem, nekada sam igrala tenis, balet, bila glumica, modni crtač... Sve mi je išlo od ruke osim matematike. Nemojte me pitati da li znam tablicu množenja jer je odgovor ne, što je mnogima čudno zbog činjenice da potičem iz učiteljske porodice. Ali posedujem ono što je kod mnogih ljudi retko. Kreativnost. Dosta mojih slika nije uramljeno jer nemam toliko para. Zato sama od kanapa strpljivo ispletem ram – iskrena je Šarlota koja u domu na Voždovcu živi već 38 godina. Prodala je kuću i došla da nađe porodicu.

– Stekla sam mnogo dobrih prijatelja. Svi me vole, od čistačice do doktorke jer sam i u ovim godinama pozitivna osoba. Od svakog čoveka zavisi kako će započeti dan. Ja i dalje svakog jutra, u 95 godina, ustanem sa osmehom na licu – optimistično zaključuje Šarlota.