Лечење на „вечерњим” клиникама

Од око 300 здравствених установа у Србији, тридесет и једна је добила сагласност Министарства здравља за обављање допунског рада у такозваним вечерњим клиникама, док су три захтева одбијена. Могућност да ван радног времена прегледају или оперишу пацијенте добило је и 11 здравствених институција у престоници: Институт за реуматологију, Градски завод за плућне болести и туберкулозу, домови здравља „Савски венац”, „Сопот” и „Стари град”, Институт за ортопедско-хируршке болести „Бањица”, ГАК „Народни фронт”, специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава”и интерне болести „Младеновац”, као и два института Клиничког центра Србије. Лекари који увелико прегледају или оперишу пацијенте изван радног времена за одређену суму новца, коју деле са матичном кућом, кажу да су одушевљени што им је пружена шанса да додатно зараде новац, док су мишљења грађана о овој новини подељена. Велики број удружења пацијената, међу којима је и клуб „Здравље”, критикује рад ових, такозваних вечерњих клиника. Зорица Марковић, председница овог удружења, наглашава да је омогућавањем допунског рада дошло до узурпације државне имовине у болницама, јер лекари за зарађивање додатног новца користе апарате и простор у који су грађани Србије годинама улагали.

– Несхватљива је изјава медицинара са нишке кардиоваскуларне хирургије да су због допунског рада повећали ефикасност посла за 50 одсто. То само значи да они нису довољно радили до сада у своје радно време. Чињеница је да пацијенти сада теже остварују своја права и долазе до услуге. То је фелер који државни органи морају да анализирају – објаснила је Марковићева.

Ана Стаменковић, новинарка РТС-а која годинама извештава са скупова посвећених здравству, сматра да установе које су добиле дозволе још праве прве кораке у организовању ових клиника. Извештавајући о раду „вечерњих” клиника, каже да је имала прилике да обиђе неколико установа које су добиле дозволе и да има утисак да је добар пример Клиника за пластичну и реконструктивну хирургију у Звечанској улици, јер се чини да су тамо задовољни и лекари који додатно зарађују, али и пацијенти.

– Време ће показати колико је и за кога је овакво решење Министарства здравља било добро. Иако део од наплаћеног новца „иде” установи, многи грађани са правом постављају питање да ли то значи да професори увече треба приватне часове да држе у учионицама или да, рецимо, ја као новинар користим капацитете РТС-а како би додатно зарађивала ван радног времена. Поставља се и питање – да ли све ово представља улазак корупције на мала врата. Ако је рецимо руководство ГАК „Народни фронт” одлучило да присуство изабраног гинеколога на порођају кошта 40.000 динара, да ли то значи да породиља више неће морати за част да издвоји 500, 600, или 700 евра – додала је Стаменковићева.

Највише „вечерњих” клиника вероватно ће у будућности имати Клинички центар Србије (КЦС), с обзиром на то да ова установа окупља највећи број здравствених институција. Драго Јовановић, пи-ар КЦС-а, каже да дозволе имају клинике за реконструктивну и пластичну хирургију и очне болести. Још 11 клиника, истиче он, у припреми је за добијање дозволе, а када им буду стигли одговори надлежних органа, кренуће са припремањем документације за још четири института.

У Министарству здравља наглашавају да у оквиру допунског рада могу да се пружају оне услуге које се не налазе у основном сегменту обавезног здравственог осигурања, попут бољег смештаја или издавања лекарског уверења за запошљавање, као и случајеви када пацијенти не желе да се нађу на листи чекања, већ хоће да им нека интервенција буде обављена одмах.

– Највише заинтересованих имамо у нашој Амбуланти за странце, али и у дијагностичкој и појединим специјалистичким службама – каже др Мирјана Велимировић, директорка ДЗ „Савски венац”.

Стручњаци процењују да би у допунском раду здравствене установе годишње могле да пруже услуге у вредности од 50 милиона евра.