Lečenje na „večernjim” klinikama

Od oko 300 zdravstvenih ustanova u Srbiji, trideset i jedna je dobila saglasnost Ministarstva zdravlja za obavljanje dopunskog rada u takozvanim večernjim klinikama, dok su tri zahteva odbijena. Mogućnost da van radnog vremena pregledaju ili operišu pacijente dobilo je i 11 zdravstvenih institucija u prestonici: Institut za reumatologiju, Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu, domovi zdravlja „Savski venac”, „Sopot” i „Stari grad”, Institut za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica”, GAK „Narodni front”, specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava”i interne bolesti „Mladenovac”, kao i dva instituta Kliničkog centra Srbije. Lekari koji uveliko pregledaju ili operišu pacijente izvan radnog vremena za određenu sumu novca, koju dele sa matičnom kućom, kažu da su oduševljeni što im je pružena šansa da dodatno zarade novac, dok su mišljenja građana o ovoj novini podeljena. Veliki broj udruženja pacijenata, među kojima je i klub „Zdravlje”, kritikuje rad ovih, takozvanih večernjih klinika. Zorica Marković, predsednica ovog udruženja, naglašava da je omogućavanjem dopunskog rada došlo do uzurpacije državne imovine u bolnicama, jer lekari za zarađivanje dodatnog novca koriste aparate i prostor u koji su građani Srbije godinama ulagali.

– Neshvatljiva je izjava medicinara sa niške kardiovaskularne hirurgije da su zbog dopunskog rada povećali efikasnost posla za 50 odsto. To samo znači da oni nisu dovoljno radili do sada u svoje radno vreme. Činjenica je da pacijenti sada teže ostvaruju svoja prava i dolaze do usluge. To je feler koji državni organi moraju da analiziraju – objasnila je Markovićeva.

Ana Stamenković, novinarka RTS-a koja godinama izveštava sa skupova posvećenih zdravstvu, smatra da ustanove koje su dobile dozvole još prave prve korake u organizovanju ovih klinika. Izveštavajući o radu „večernjih” klinika, kaže da je imala prilike da obiđe nekoliko ustanova koje su dobile dozvole i da ima utisak da je dobar primer Klinika za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Zvečanskoj ulici, jer se čini da su tamo zadovoljni i lekari koji dodatno zarađuju, ali i pacijenti.

– Vreme će pokazati koliko je i za koga je ovakvo rešenje Ministarstva zdravlja bilo dobro. Iako deo od naplaćenog novca „ide” ustanovi, mnogi građani sa pravom postavljaju pitanje da li to znači da profesori uveče treba privatne časove da drže u učionicama ili da, recimo, ja kao novinar koristim kapacitete RTS-a kako bi dodatno zarađivala van radnog vremena. Postavlja se i pitanje – da li sve ovo predstavlja ulazak korupcije na mala vrata. Ako je recimo rukovodstvo GAK „Narodni front” odlučilo da prisustvo izabranog ginekologa na porođaju košta 40.000 dinara, da li to znači da porodilja više neće morati za čast da izdvoji 500, 600, ili 700 evra – dodala je Stamenkovićeva.

Najviše „večernjih” klinika verovatno će u budućnosti imati Klinički centar Srbije (KCS), s obzirom na to da ova ustanova okuplja najveći broj zdravstvenih institucija. Drago Jovanović, pi-ar KCS-a, kaže da dozvole imaju klinike za rekonstruktivnu i plastičnu hirurgiju i očne bolesti. Još 11 klinika, ističe on, u pripremi je za dobijanje dozvole, a kada im budu stigli odgovori nadležnih organa, krenuće sa pripremanjem dokumentacije za još četiri instituta.

U Ministarstvu zdravlja naglašavaju da u okviru dopunskog rada mogu da se pružaju one usluge koje se ne nalaze u osnovnom segmentu obaveznog zdravstvenog osiguranja, poput boljeg smeštaja ili izdavanja lekarskog uverenja za zapošljavanje, kao i slučajevi kada pacijenti ne žele da se nađu na listi čekanja, već hoće da im neka intervencija bude obavljena odmah.

– Najviše zainteresovanih imamo u našoj Ambulanti za strance, ali i u dijagnostičkoj i pojedinim specijalističkim službama – kaže dr Mirjana Velimirović, direktorka DZ „Savski venac”.

Stručnjaci procenjuju da bi u dopunskom radu zdravstvene ustanove godišnje mogle da pruže usluge u vrednosti od 50 miliona evra.