Високи сјај

Један писац се надао да ће се, можда, уз помоћ лудила стићи до новог разума. Музика коју већ деценијама ствара Данијел Џонстон, психотични рок геније из Остина, дозвољава модификацију те сентенце: можда се уз помоћ лудила стигне до нове рокерске осећајности.

Данијел Џонстон је власник тешких психијатријских дијагноза. Ради се о особи која је, због менталне болести, престала психички и интелектуално да расте у четвртој или петој години. Такав поредак ствари сачувао је његов рокерски таленат у основном облику. Утицај образовања, акултурације, социјализације и других процеса је избегнут. Данијел Џонстон ствара музику на исти начин на који дише, спава или једе.

У рок свету Данијел Џонстон има култни статус. На списку његових фанова налазе се Том Вејтс, Бек, Марк Линкус, чланови састава „Sonic Youth” и „Yo La Tengo”. Покојни Курт Кобејн био је његов најватренији обожавалац. Његово појављивање у мајици са Џонстоновим цртежом на додели Ем-Ти-Винаграде 1993. године скренуло је пажњу на необичног музичара.

Ових дана појавио се нови албум ДанијелаЏонстона„Is And Always Was”. На основу првих преслушавања чини се да ће заузети посебно место у његовој дискографији. Продуцент Џејсон Фокнер пронашао је нови приступ Џонстоновој музици.

Фокнерови претходници у овој улози – иначе познати рок музичари Пол Лири („Butthole Surfers”), Марк Линкус („Sparklehorse”) и Брајен Бити – инсистирали су на наивности, невиности и, како би рекли учени људи, идиосинкратичкој природи Џонстонове музике. Фокнер је окренуо ствар наглавачке. Позната је ствар, наиме, да Џонстонове мелодије имају битлсовске квалитете, а песме поп форму. Са тим сазнањем у глави он је нове песме овог аутора уобличио као савршене поп напеве. Украсио их је беспрекорном продукцијом, изглачао им ивице, исполирао их, дао им високи сјај.

Позната Џонстонова изјава „Рођен сам на небу. Отац ми је Џон Ленон, а Пол Макартни брат близанац” упућује у правом смеру када је у питању албум „Is And Always Was”. На њему се налази иста она дисциплинована откаченост која краси чувени бели албум ливерпулских „Буба”. Стих „I’m just a psycho tryin’ to write a song” из уводне песме „MindMovies” чини се депласираним у контексту понуђене музике. Исувише је доброг и промишљеног музичког рада уграђено у овај албум да би било само тако.

Љубитељи рок музике заволели су Данијела Џонстона слушајући несвакидашње снимке које је правио у кућном амбијенту. Невине и наивне песме, у контексту тзв. лоу-фај продукције, имале су детињи шарм. Омогућавале су слушатељству да поново успостави контакт са најчистијим емоцијама. На албуму „Is And Always Was” ствари другачије стоје. Тамо где су били инфантилизам и безазленост, сада су савршен звук и чврста структура. Да ли тако треба? Ко зна? Крхко је знање.

Жикица Симић