„Хемију” протерати с њива и трпеза

Ужице – Гајила двојица повртара купус – први га је прскао средствима за заштиту, па му родило прилично, око 60 тона по хектару. Други се одлучио да не користи хемијска средства, желећи да добије здравији род, који је на крају износио 40 тона купуса. Али, кад су и један и други свој род понели да предају фабрици која производи кисели купус, тамо им рекоше да плаћају на основу суве материје у главицама. Код онога што је прскао те материје је било шест одсто, код овога другог девет одсто. И један и други, мада су предали различите количине купуса, добише једнак износ новца. С тим што је овај органски, непрскани купус био знатно богатији витаминима.

Овај догађај препричао нам је проф. др Никола Бајић из Ужица, дугогодишњи универзитетски професор агроном. Бајић има и задругу за органску производњу „Здравац“, а широм Србије промовише потребу да аграр ослободимо хемије, што је и тренд у развијеном свету, па је извоз таквих производа загарантован. На недавној оснивачкој скупштини Националне асоцијације за унапређење органске производње Бајић је изабран за председника.

– Здраво земљиште, здрава биљка – здрав човек, то је суштина органске производње. А код нас се и у воћарству, и у повртарству и у сточарству осећају последице примене штетних вештачких ђубрива, инсектицида и хербицида. Органска производња је дефицитарна и у земљама Европске уније – истиче Бајић, који на свом имању у Пријевору одавно гаји воће, поврће и парковско биље без грама вештачких ђубрива и средстава за заштиту. Око биљака, да би их заштитио, ставља покошену траву или легуминозе (луцерку, црвену детелину) које биљкама дају природни азот, чувају им влагу, спречавају развој корова, земљишту дају живот. Смејали му се пријеворски сељаци: шта овај професор ради, прогнозирајући да ће му мишеви изгристи све корене биљака. Али, Бајић је око сваке биљке посадио и по два-три чена белог лука, од кога мишеви беже.

– Јесте да је овако род мањи за петину, али здравље нема цену, што су схватили и овде у Пријевору, па су почели да примењују моју методу. Органска производња код нас је још у повоју, у Војводини је највише почетних корака направљено (у Селенчи фирма „Здраво органика“ извози такво воће и поврће), а и Пожега све више пажње поклања органској производњи. У пожешкој Пољопривредној школи већ трећу годину постоји смер техничар за органску производњу, где се изучава примена технологије која је регулисана и законом из 2006, по коме се читав поступак органске производње контролише од њиве до трпезе, на основу чега се издаје сертификат – наглашава Бајић.