Инсталације запалиле кров болнице

Неисправне инсталације, показала је досадашња истрага, узрок су пожара који је у ноћи између суботе и недеље захватио четврти спрат Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић”, речено је јуче у МУП-у.Истрага, међутим, није завршена јер сунеопходна додатна вештачења. Надлежне полицијске службе увиђај су обавиле у недељу, а овим саопштењем отклоњене су сумње да је пожар подметнут. Ивица Дачић, министар унутрашњих послова, раније је негирао спекулације да је ватру изазвала постављена бомба, а додатна провера установиће како су инсталације плануле у обновљеном и некоришћеном делу зграде.

Ватру на 1.200 квадратних метара крова, подсећамо, успешно је угасило 78 ватрогасаца са 27 спасилачких возила.

У гашењу су учествовала специјална возила „навала” која превозе посаду и опрему. Она су прва стигла на жариште. Уследиле су хидрауличне платформе којима се гаси пожар са висине, али се ту јавио проблем уског прилаза болници. Ново возило са платформом од 54 метра због великих габарита није успело да прође. Друге две платформе од по 32 метра успешно су постављене. На уласку у болницу морала је бити разбијена једна улазна рампа – објаснио је Миле Јовичић, командир ватрогасно-спасилачке бригаде Београда, апелујући на грађане да је најбоља помоћ ватрогасцима који стижу на жариште уклањање имовине и гужве са пута.

Критичан тренутак био је када су комади запаљеног крова почели да падају поред шахта испод којег је резервоар мазута.

Штета на згради КБЦ „Др Драгиша Мишовић” још није процењена, али надлежни кажу да ће се мерити стотинама милиона динара. Због ватре, а потом и воде, уништено је више од 50 одсто капацитета.

Упитан када је почела доградњаизгорелог спрата, које су институције, установе и колико новца уложиле у грађевинске радове и опремање здравственог комплекса на Дедињу, колика је материјална штета начињена, професор др Радисав Шћепановић, директор КБЦ „Др Драгиша Мишовић”, рекао је да нема прецизне податке.

– Као на већини зграда у болничком кругу и на овој је био раван кров и 1996. године започета је изградња косог. Чим је то завршено, почело је преграђивање простора и добијене су нове собе. Да би се оне користиле, требало их је средити, а уређивање је трајало дуго и различити донатори уложили су новац. Радови су били у завршној фази и планирали смо да тражимо дозволу за коришћење спрата. Нисмо га употребљавали јер није био у потпуности сређен. Полиција је завршила увиђај и не зна се колика је укупна штета узрокована пожаром и гашењем ватре, али је сигурно огромна. Вода са највишег спрата поплавила је свих шест етажа – објашњава Шћепановић не знајући када ће се стећи услови да се медицинско особље и пацијенти врате у ову зграду која и даље нема струју ни грејање.

У октобру 2007. године Београд је обзнанио да ће за преуређење КБЦ „Др Драгиша Мишовић” издвојити 173.000.000 динара. Тада је процењено да најобимнији радови, вредни 112.500.000 динара, предстоје у здању хирургије – реконструкција дела крова, обнављање фасаде, адаптација и проширење операционог блока на трећем спрату, а онда и генерално сређивање сутерена, приземља, првог и другог спрата здања. Уређење болница за психијатрију и ОРЛ тада је олакшало градску касу за 44.000.000 динара, а 16.500.000 је намењено за завршне неимарске радове у акушерској и уролошкој клиници.

– Од 2003. године, Министарство здравља укупно је уложило око 130.000.000 динара, а паралелно са нама у обнављању КБЦ „Др Драгиша Мишовић” учествовали су и град Београд, Чешка, Кина, Италија и други– казао је почетком фебруара Томица Милосављевић, министар здравља, обилазећи дедињско породилиште отворено после деценије таворења. Оно је уништено у бомбардовању 1999. године после чега су електричне инсталације ургентно и неплански повезане да би се спречио пожар и спасле клинике које пројектили нису погодили. Хаотично повезане жице месецима су онемогућавале постављање резервног енергетског система за КБЦ „Др Драгиша Мишовић”, тиме и рад болница, како је за наш лист непосредно пре отварања породилишта објаснио тадашњи в. д. директора професор др Драган Радовановић.

-----------------------------------------

Мањак ватрогасаца

Jовичић је поновио да је ватрогасна служба Србије прошле године добила 90 нових возила, од чега је 12 камиона следовало београдској бригади.

– Наша служба, међутим, пати од недостатка људства. Последња систематизација управе урађена је давних деведесетих када је град имао мању површину и мање становника. Према садашњем стању, располажемо са 69 одсто од потребног броја ватрогасаца, а узрок мањку кадрова је недостатак финансија за примање нових – испричао је командир.