Књига није обична роба

У арени хале 1, књижевник Драган Великић, амбасадор Србије у Аустрији, и академик Танасис Валтинос, у име Грчке, земље почасног госта, уз звуке фанфара, у присуству великог броја писаца, личности из јавног и културног живота, љубитеља писане речи, отворили су 54. међународни сајам књига у Београду.

Свечаном отварању присуствовали су и Небојша Брадић, министра културе и информисања, и Жарка Обрадовића, министра просвете и образовања. Тема сајма, који се ове године организује по новом концепту, је „Море књига”. У хали 1, поред почасног госта – грчких издавача, представили су се домаћи и страни издавачи, али искључиво са сопственим издањима.

Домаћи и страни издавачи и књижаре налазе се у партеру хале 4 (бивша хала 14), а на галерији ове хале су антикварне књиге. На површини од око 31.000 квадрата, представљено је више од 800 издавача из земље и иностранства.

У својој беседи Танасис Валтинос је рекао да се радује што је овде, међу пријатељима и то углавном љубитељима књижевне уметности. Посебно му је драго што је на овогодишњем међународном београдском сајму књига земља почасни гост управо Грчка.

– Ми Грци смо одувек неговали добре везе , пријатељске везе са Србима, чак и у тешким временима. Можда је најважнији од свих разлога за то православље. Један фактор вере, један духовни разлог. Везе које се темеље на таквим разлозима су увек веома јаке. Једнако значајан је разлог свакако и уметност, посебно књижевност.

Књига, односно књижевност, није само један начин узајамног упознавања и разумевања народа путем њихових језика, она задире много дубље, одговара на многа питања или барем суочава човека са његовом судбинском димензијом, без ограничења и као целину што је иманентно и вери – истакао је Танасис Валтинос.

У својој беседи, Драган Великић је казао да се књижаре по Србији данас или затварају, или опстају као продавнице мешовите робе. Упркос томе, Београдски сајам књига је књижара која не само да опстаје, већ из године у годину расте, постајући све важније одредиште колико за писце и читаоце, толико и за издаваче из читавог региона. И мимо статистике, која нас снабдева импресивним бројкама, очигледно је да у Србији постоји једна недеља у години када књига јесте догађај без премца.

Реке посетилаца потврђују то, чак и када се долази јер правила „финог” грађанског понашања налажу да се крајем октобра обавезно прошета сајамским халама, међу књигама. Уосталом, и поглед на књигу је сусрет са књигом. А сваки сусрет представља отворена врата, могућност да се упозна неки другачији свет, да се обогати сопствени.

Има ли у таквој атмосфери места тврдњи да је књига роба, запитао се Великић и казао: „Има, јер ако и покушамо да набројимо сва занимања без којих књиге као производа не би било, у књижарама и на сајмовима, у библиотекама и домовима, киосцима и на рафовима у самопослузи, тешко да бисмо успели да сачинимо потпуну листу, а да неко занимање не изоставимо.

Ту су уредници, издавачи и штампари, програмери, књижари и лектори, возачи, магационери, трговци и рачуновође, аквизитери, дизајнери и фотографи, и ко зна колико је још пратећих занимања. И сви би они од књиге требало да живе.

Због те природне људске потребе да се живи, међу толиким рукама запосленим преношењем књиге од писца до читаоца, десило се неминовно: књига је постала роба. У овим нашим условима, једини који и даље не живе од књиге, већ са књигом, јесу писци и преводиоци. И читаоци”.

Не смемо да заборавимо, додао је Великић, књига је најважније место сусрета са савременицима различитих мишљења, идеја и послова; са другим културама; са онима који су живели јуче, пре десет, пре стотину или пре хиљаду година; са свиме што је постојало и са свиме што може да постоји у свим временима и свим просторима. Кроз ту комуникацију стиче се богатство које ниједна светска криза не може одузети. Захваљујући том искуству читалац гради властити универзум, ослобађа се заточеништва првог лица множине, прозире манипулацију, не пристаје да буде број, носи сопствено име и презиме.

Пловидба „морем књига” је почела и трајаће до недеље, 1. новембра. Радно време сајма је од 10 до 20 часова, цена појединачних улазница је 250, а за групне посете 150 динара. З. Радисављевић