Равница слатких тајни

Ако сте мислили да све знате о Војводини, онда то значи да још нисте читали књигу познатог путовође и новинара Ивана Кривеца. Шта је то гомбоц? У чему је разлика између лудаје и бундеве? У ком војвођанском манастиру је зачето модерно српско сликарство? Где се налази Лабудово окно, и још много других „Да ли сте знали?”одредишта, која позивају на пут.

Како каже писац поговора Раша Попов, ова књига приказује „равницу прекривену дворцима, језерима, мочварама, шумовитим обалама река, чардама, палатама украшеним Жолнаи керамиком, црквама различитих вера, рушевинама темпларских упоришта, винским подрумима и најзад тврђавом, другом по величини у Европи”.

Сва ова туристичка сласт на дохват руке, прихватљива је, пре свега, за излете. Војводини недостају хотели високе категорије, поготово спа центри, да би била примамљива за дужи боравак. Међутим, Кривецова књига је толико детаљно описала обичаје, исхрану, тамбураше, између осталог, да је тешко одолети да се не крене у правцу неког од тридесетједног поглавља. Свако поглавље је прича за по један цео дан.

А које год место да се одабере, у близини је чарда. Специјалитет чарде „Код нећака” у Бачком Новом Селу је „кечига на таландари”. Паприкаш од сома без костију служи се на чарди „Флорида” у Бачкој Паланци, а код „Јолета”, у Баноштору – фрушкогорска вина и овчији паприкаш.

(/slika2)Чувени тамбураши из Дероња свираће још чувенију песму „Биће скоро пропаст света, нек пропадне није штета!”

Путописац овог равничарског азбучника, истиче и дружељубље Војвођана, па зато бележи домаћинску ширину кобасицијаде у Турији, борбе гускова у Мокрину, Дане лудаје у Кикинди – најтежа лудаја, или ти бундева била је тешка 253 килограма! Ту су и небројене забијачке, које се зову и диснотори, а и простије свињокољи. „Шовске забијачке” у Равном селу, познате су по котланки – паприкашу од ситног меса и свињском језику из саламуре. Пред полазак кући, домаћини нуде гомбоце – кнедле са шљивама уваљане у презле. Свега лепог у Војводини има.