Човек са камером

Београдска премијера филма „Belle epoque или Последњи валцер у Сарајеву”, према сценарију и у режији Николе Стојановића, биће одржана вечерас у 20 сати у Дому синдиката у Београду.

Смештена у Сарајево уочи Првог светског рата, драма „Belle epoque” је прича о првом филмском сниматељу у Босни, Антону Валићу, који је снимио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. Међу хиљадама странаца који су тада преплавили Сарајево био је и филмски сниматељ Луј де Бери са филмском камером. Управо том камером, Валић је снимио аутентичне кадрове атентата у Сарајеву, а тај материјал данас се чува у многим кинотекама света.

– Сценарио је настајао крајем осамдесетих година и антиципирао сам да ће се крај века, у неким аспектима, поклопити са почетком века, слично незадовољство и немири, Сарајево поново у епицентру међународних догађаја, крвави расплет и распад дела Европе по шавовима. Овај филм је уметничка визија и у њему нема политичке реторике, није реч о реконструкцији епохе него о реконструкцији мог виђења епохе. Тиме се нисам оградио, то припада уметности – истиче за наш лист сценариста и редитељ Стојановић, теоретичар филма и професор историје филма на многим филмским академијама у Србији.

Драма „Belle epoque или Последњи валцер у Сарајеву” је снимана у Сарајеву, Травнику, Београду и Бечу током 1990. године, а његова монтажа и обрада почели су 1991. године, неколико месеци пре рата у Југославији. Током опсаде Сарајева постојала је опасност да снимљени материјал буде уништен. Филмски негатив je пресељен у „Јадран филм” у Загреб, а радни материјал у „Босна филм” у Сарајево. Од тада па до 2007. године, када је филм премијерно приказан на Филмском фестивалу Србије у Новом Саду где је награђен Гран пријем „Ибис” за најбољи филм, трајала је одисеја потраге и завршетка филма.

– Када сам измонтирао прву верзију филма сви који су је гледали били су задовољни. Када је почео рат, околности су се промениле преко ноћи. Естаблишмент у Сарајеву се преокренуо, негирао је део историје и проналазио замерке у филму. Поред политичког утицаја, ту је и недостатак професионализма у нашој кинематографији. За филм су биле заинтересоване многе утицајне личности из света филма, али су и оне посустале, објашњава Стојановић.

Поред политичких проблема, Стојановић додаје, завршетак филма онемогућавали су и многи идеолошки, дипломатски, финансијски и технички проблеми. Професор Стојановић је сада срећан што ће публика коначно моћи да погледа филм и истиче да они који су га погледали сматрају да није застарео већ да је добио на вредности јер резимира 20. век.

Главне улоге у филму тумаче: Даворин Јањић, Радмила Живковић, Вита Маврич, Петар Божовић, Татјана Пујин, Небојша Кундачина, Раде Марковић, Мира Бањац, Давор Дујмовић и Харис Бурина. Директор фотографије је Радослав Владић, костимограф Емилија Ковачевић, монтажер Петар Путниковић, а композитор Арсен Дедић.

После учешћа на фестивалима у Пули, Лондону, Монпељеу и Гоји у Индији, филм „Belle epoque или Последњи валцер у Сарајеву” током фебруара биће приказан у Сарајеву, Загребу и Босни, најављује извршни продуцент филма, „Маја филм” из Ужица.